Старовлашко-рашке планине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 1:
[[Датотека:A view on Zlatibor.JPG|мини|Златибор]]
'''Старовлашко – рашке планине''' су делови најзначајније висије у простору [[Дрина|Дрине]] и [[Ибар|Ибра]]. Заузима југозападни део [[Србија|Србије]]. Протеже се од [[Цетиње|Цетиња]] и [[Западна Морава|Западне Мораве]] на северу до [[Црна Гора|црногорских]] површи и брда на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и [[Копаоник (Рашка)|Копаоничких планина]] на истоку. Заузима површину од око 4500
У Старовлашко – рашке планине спадају: [[Звијезда (планина)|Звијезда]] , [[Тара (планина)|Тара]], [[Златибор]], [[Радочело]], [[Чемерно (планина)|Чемерно]], [[Гиљева]], [[Златар (планина)|Златар]], [[Јавор (планина у Србији)|Јавор]], [[Голија (Србија)|Голија]], [[Мучањ]], [[Рогоза]], [[Јадовник (Србија)|Јадовник]], [[Јелица (планина)|Јелица]], [[Озрен (Србија)|Озрен]] и [[Жилиндар]].
== Геолошки састав ==
Линија 23 ⟶ 22:
[[Датотека:Виогор-Лим 41.JPG|мини|Долина Лима]]
Значајније реке овог краја су: [[Лим (река)|Лим]] , [[Увац (река)|Увац]], [[Голијска Моравица]],[[Мали Рзав]], [[Велики Рзав]], [[Студеница (река)|Студеница]] , [[Рашка (река)|Рашка]] , [[Ђетиња]]. Ове реке својим дубоким долинама рашчлањују висоравни и праве клисуре и прелепе кањоне. Кањон Увца се сматра најлепшим, познат по својим меандрима који изгледају као лавиринт, чији је угао и до 270 степени. Он има посебну вредност, представља резерват природе и заштићено је природно добро I категорије. Преградом Лима и Увца створена су дубока и пространа вештачка језера: [[Потпећко језеро|Потпећко на Лиму]], [[Радоињско језеро|Радоињско]], [[Златарско језеро|Златарско]] и [[Сјеничко језеро|Сјеничко]] на Увцу и [[Газиводе (језеро)|Газиводе]] на Ибру. На Ђетињи је изграђена прва ХЕ у Србији и једна од првих у свету. На Лиму се налазе [[ХЕ Потпећ]] и [[ХЕ Бистрица|Бистрица]], а на Увцу [[ХЕ Кокин брод|Кокин броди]] [[ХЕ Увац|Увац]]. Овај крај је чувен и по пијаћим водама од којих су неке најздравије и најхладније у Србији. Бање са термоминералним изворима су: [[Новопазарска Бања|Новопазарска]], [[Прибојска бања|Прибојска]], [[Богутовац (Богутовачка Бања)|Богутовачка]] и [[Прилички кисељак]].
== Друштвено- географске одлике ==
Старовлашко-рашка висија је насељена од давнина и пружала је повољне услове за занатство, трговину, сточарство и земљорадњу. У прошлости је ово била успутна станица миграната из[[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] у правцу плоднијих крајева Србије. У време [[Турско царство|Турске владавине]] знатан део [[Православна српска црква|православних Срба]], који су овде живели, примио је [[ислам]], али задржао свој језик. Српске земље под турском влашћу биле су административно подељене на [[Санџак (административна јединица)|санџаке]]. Како је време пролазило, тако је[[Нови Пазар]] постао главно средиште муслимана у том делу наше земље, по коме је касније настао појам [[Новопазарски санџак]] који је до 1912. године био у саставу [[Босански пашалук|Босанског пашалука]]. Тај појам се одржао и до данас. После[[Други светски рат у Југославији|Другог Светског рата]] санџачки муслимани су се према [[Попис становништва 1948. у ФНРЈ|попису из 1948.]] године изјашњавали као Срби муслимани, да би се [[1971]]. године декларисали као Муслимани у виду националне припадности, да би на крају већина Муслимана, после рата у Југославији деведесетих година XX века декларисали као [[Бошњаци]]. Међу становништвом највише је старијих генерација. Млади се масовно исељавају. Највише је пољопривредног становништва. Образовни ниво и запосленост становништва не задовољавају. То је један од разлога сталног исељавања.
Линија 37 ⟶ 35:
[[Стари Влах]] се први пут помиње у шездесетим годинама [[XII век]]а, тачније [[1169]]. године у [[Повеља Стефана Немање манастиру Студеница|повељи Стефана Немање манастиру Студеница]]. Тада Стефан Немања оснива [[Рашка (држава)|државу Рашку]] која је обухватила Рашку област и јужне делове Старог Влаха Прибој и Пријепоље тзв. Златарски Стари Влах. Северни делови Старог Влаха, Златиборски и Моравички Стари Влах налазили су се у поседу [[Страцимир Завидовић|жупана Страцимира]], а Немањиној држави су припојени тек [[1180]]. године. Тада се први пут помиње Стари Влах као једна од административних делова Рашке.
[[Датотека:Манастир Сопоћани (2), Нови Пазар.jpg|мини|Манастир Сопоћани
Старовлашко-рашка висија је позната по бројним културно-историјским знаменитостима, међу којима се истичу средњовековне цркве и манастири. Већина потиче из времена владавине [[Династија Немањић|династије Немањића]]. Лепотом и знаменитошћу истичу се манастири [[Студеница (манастир)|Студеница]] и [[Сопоћани (манастир)|Сопоћани]] који су увршћени у светски значајне културно-историјске споменике под заштитом [[Унескова светска баштина|УНЕСКА]].
У долини Ибра је [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу|Црква Светих апостола Петра и Павла]], подигнута на месту ранохришћанског храма из [[VI век]]а. Истичу се још и [[Ђурђеви Ступови]], [[Градац (манастир)|Градац]] и [[Милешева (манастир)|Милешева]] с фреском [[Бели анђео]] која је на туристичком плакату Србије обишла цео свет.
У Старовлашкој-рашкој регији има значајних објеката исламске вере и архитектуре. Представљени су [[
== Привреда ==
| |||