Православље — разлика између измена

[[Датотека:Nicaea icon.jpg|мини|200п|Свети оци [[Први васељенски сабор|Првог васељенског сабора]] с [[Никејски симбол вере|Никејским симболом вјеревере]]]]

'''Православље''' ([[калк]] из грчке ријечиречи [[ортодоксија|''-{ὀρθοδοξία}-'']] — дослован превод ''ортос'' — исправано или правилно и ''докса'' слава, мишљење или учење) представља [[хришћанство]] у свом изворном и неизмијењеном облику. Правила [[Апостоли|апостолске]] [[вера|вјеревере]] основни су критеријум православног учења, тако да су његови почеци везани за сам почетак црквене историје — од [[Вазнесење Господње|Вазнесења Господњег]] и [[Педесетница|Педесетнице]], формирање заједнице првих [[Хришћани|хришћана]].

Православље исповиједаисповеда [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградски симбол вјере]] и признаје одлуке [[Васељенски сабори|седам васељенских сабора]]; обухвата потпуно учење и духовну праксу Православне цркве, под којом се подразумијеваподразумева заједница [[Аутокефална црква|аутокефалних]] [[ПомјеснаПомесна црква|помјеснихпомесних цркава]], које међусобом имају пуно општење. Православна црква сматра себе јединственом, [[Католичност|саборном]] црквом, коју је основао [[Исус]] [[Христос]].

Православна црква састоји се из [[ПомјеснаПомесна црква|помјеснихпомесних цркава]] — [[Аутокефална црква|аутокефалних]] и [[Аутономна црква|аутономних]] црква.

[[Аутокефална црква]] је самостална [[помјеснапомесна црква]], административно и канонски потпуно независна од других помјеснихпомесних цркава. [[Аутономна црква]] је зависна помјеснапомесна црква, има територијалну и административну независност, али се налази у саставу неке [[Аутокефална црква|аутокефалне цркве]].

Православље је други по бројности огранак [[Хришћанство|хришћанства]], одмах након [[католицизам|католицизма]]. ПроцјењујеПроцењује се да има укупно око 300 милиона православних вјерникаверника у цијеломцелом свијетусвету.

Православље је традиционално распрострањено на [[Балканско полуострво|Балкану]] — међу [[Срби]]ма, [[Грци]]ма, [[Црногорци (народ)|Црногорци]]ма, [[Бугари]]ма, [[Македонци (народ)|Македонци]]ма, [[Румуни]]ма и дијелуделу [[Албанци|Албанаца]]. У [[Источна Европа|источној Европи]] је распрострањено највише међу [[Источни Словени|источнословенским народима]] ([[Руси]]ма, [[Украјинци]]ма и [[БјелорусиБелоруси]]ма), а такође и међу [[Молдавци]]ма, [[Гагаузи]]ма, [[Грузини]]ма, [[Абхази]]ма и [[Осети]]ма. Поред [[Руси|Руса]], православље је заступљено и код других народа који живе у [[Русија|Русији]].

У савременом свијетусвету, у земље с већинским православном становништвом могу се убројати:

Православље је у већем броју заступљено и у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] (36%) и [[Казахстан]]у (40%). Осим тога, заступљено је још и у [[Финска|Финској]], [[Естонија|Естонији]] (14%), [[Летонија|Летонији]] (9%), [[Литванија|Литванији]] (4%), [[Киргистан]]у и [[Албанија|Албанији]] (25%). Православни вјернициверници такође чине већину становништва у фактички независним међународно непризнатим државама [[Абхазија|Абхазији]], [[Јужна Осетија|Јужној Осетији]] и [[Придњестровље|Придњестровљу]].

У оквиру Босне и Херцеговине православни вјерници чине већину становника [[Република Српска|Републике Српске]] и највећи дио становника [[Брчко Дистрикт|Дистрикта Брчко]], док у Казахстану православни вјернициверници чине већину у областима [[Кустанајска област|Кустанај]] и [[Северноказахстанска област|Северни Кахазстан]].

Мање групе православних вјерникаверника живе у [[Пољска|Пољској]], [[Словачка|Словачкој]], [[Мађарска|Мађарској]], [[Турска|Турској]] и [[Азербејџан]]у.

Православнима се још називају и [[древноисточне цркве]], које исповиједајуисповедају [[догма]]те само прва три [[Васељенски сабори|васељенска сабора]]. ВјернициВерници ових цркава чине већину становништва у сљедећим државама:

=== Символ вјеревере ===

Основна учења [[Православна црква|Православне цркве]] су изнијета у [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградском симболу вјеревере]] који је усвојен на [[Васељенски сабори|васељенским саборима]] у првим вијековимавековима хришћанства. Они су били обавезујући за цијелуцелу Цркву, све до [[Велики раскол|Великог раскола]] ([[1054]]).

:''ВјерујемВерујем у једнога [[Бог Отац|Бога Оца]], Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.''

:''И у једнога Господа [[Isus Hrist|Исуса Христа]], [[Бог Син|Сина Божијег]], Јединородног, од Оца рођеног пре свих вијековавекова; СвјетлостСветлост од СвјетлостиСветлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;''

:''И Који је распет за нас у вријемевреме [[Pontije Pilat|Понтија Пилата]], и страдао и био погребен;''

:''И Који се [[спасовдан|вазнео на небеса]] и сједиседи са десне стране Оца;''

:''ИсповиједамИсповедам једно [[Крштење]] за опроштење гријеховагрехова.''

:''И живот будућега вијекавека.''

Света тајна, свака за себе, ставља печат на заједницу [[Бог]]а и [[човек|човјекачовека]]. Свете тајне крштење, [[помазање]] и свештенство се не могу поновити, док се остале тајне понављају.

[[Датотека:Lighting a candle in Orthodox church, Ukraine.jpg|мини|200п|Паљење свијећесвеће, један од симбола православља.]]

Најзначајнији аспекти православног хришћанског живота јесу [[пост]], [[молитва]], [[литургија]] и [[Евхаристија|причешће]]. И пост и молитва имају за циљ да човјекучовеку помогну да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе и да заслужи [[Царство небеско]].

Значајна одлика Цркве јесу [[светац|свеци]] који су својим животом и дјелимаделима допринијелидоприниели много добробити Цркве. Они су још овдјеовде на земљи својим усавршавањем у хришћанским врлинама постали блиски Богу и заслужили живот вјечнивечни и Царство небеско. Многи од ових светитеља су још за живота чинили чуда, исцјељивалиисцељивали тешке болеснике и многе утјешилиутешили и на исправан пут извели. Неки су и послијепосле смрти чинили чуда преко својих нетрулежних [[мошти]]ју.

Најважнија улога православних [[храм]]ова је да служе као мјестоместо гдјегде жива Црква — вјернициверници, узносе Богу своје молитве, а најважнији диодео црквеног живота јесте [[Литургија|Света литургија]] тј. богослужење, које се служи недјељомнедељом и другим [[православни литургијски календар|празницима]] у храмовима. Осим литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер — тзв. '''катихеза'''. Литургију служи [[свештеник]] уз присуство вјерногверног народа, а уз помоћ пијевницепевнице која није неопходна ако народ зна да одговара на литургију.

Највећи значај у животу православних имају [[Божић]]на и [[Ускрс|Васкршња]] литургија, као и сви други празници везани за живот [[Исус Христ|Исуса Христа]]. Посебно је значајно богослужење на [[Велика субота|Велику суботу]] на његовом [[Храм Васкрсења Христовог|Светом Гробу]] у [[Јерусалим]]у, током којег се чудесно појављује [[Благодатни огањ]] ({{јез-гр|Ἄγιον Φῶς}}) који представља видљиву пројаву [[Дух Свети|Духа Светога]] и потврду васкрсења Исуса Христа. Благодатни огањ се „призива“ након што се претходно провјерипровери да у храму не постоје било каква запаљива средства. Након [[Епиклеза|призива Духа Светога]] [[списак јерусалимских патријарха|јерусалимски патријарх]] прима огањ на своју свијећусвећу и предаје га присутнима. ВјернициВерници тврде да огањ при додиру не ствара опекотине, нити осјећајосећај високе температуре.

Најзначајније дјелодело на којем се заснива литургија јесте [[Библија]] које чини [[Стари завет|Стари]] и [[Нови завет|Нови завјетзавет]], као и [[Свето предање]]. За православље је посебно значајан Нови завјетзавет који представља живот и учење Господа [[Исус|Исуса Христа]].

Православље се изражава кроз [[саборност]], тј. кроз искуство Цркве, будући да је истинита заједница у [[Дух Свети|Духу Светом]]. Заснива се на поштовању Господа Исуса Христа и његовог учења, [[Богородица|Богородице]] и [[Свети оци|Светих Отаца]]. Свети Оци за Православље представљају самолитвенике и уопште помоћнике у човјековомчовековом општењу са Богом; а [[иконе]] у православљу представљају мјестоместо благодатног присуства, прозоре ка небесима. Поштовање светих икона заснива се не само на самој садржини него и на вјеривери у благодатно присуство те садржине.

* У Православном богослужењу с највишом хришћанском надахнутошћу сједињеноседињено је најдрагоцјенијенајдрагоценије насљеђе антике са духовним виђењем љепоте овога свијетасвета.