Беглербег — разлика између измена

'''Беглербег''' (на [[турски језик|турском]], ''-{beylerbeyi}-'', „бег бегова“) је титула у [[Османско царство|Османском царству]] коју је носио намесник [[пашалук|ејалета]], [[пашалук]]а, односно [[пашалук|беглербеглука]], што означава покрајину. Почетком владавине [[Мурат I|Мурата I]] ([[1362]]-[[1389]].), када се држава [[Османлије|Османлија]] проширила на [[Балканско полуострво]], створена је прва већа војноуправна заједница - беглербеглук или ејалет [[Румелија]]. За време [[Бајазит I|Бајазита I]] ([[1389]]-[[1402]].), у азијском делу царства је основан беглербеглук [[Анадолија]]. Даљим ширењем државе образован је низ беглербеглука. Око [[1600]]. године било их је 22, а крајем [[17. век]]а 32 у [[Азија|Азији]], [[Европа|Европи]] и [[Африка|Африци]].

На челу беглербеглука био је беглербег или намесник у рангу [[паша|паше]] са два или три коњска репа, па одатле потиче назив ''паша'' за њега, а за беглербеглук - ''пашалук''. Беглербега је постављала и смењивала централна власт. Беглербег је командовао војском, пре свега [[спахија]]ма, која је држана на његовој територији. Осим тога, у миру и у рату је издржавао контингент војника.

У војноуправном погледу беглербегу су били потчињени [[санџак-бег]]ови, који су били обавезни да му на позив доведу војску ''[[санџак]]а'' (округа).

* '''[[беглербег|мунла]]''' (врховни судија),

* '''[[беглербег|реис-ефенди]]''' ([[канцелар]]) и

* '''[[беглербег|дефтердар]]''' (одговоран за финансије).

За решавање важнијих питања сазивао је ''[[отоман|диван]]'' (веће).