|
}}
[[Датотека:Jazzing orchestra 1921.png|250п|мини|Џез оркестар]]
{{рут}}
'''Џез''' ({{јез-енгл|jazz}}) [[музика |музички]] је [[музички жанр |жанр]] који је настао у [[Афроамериканци |афричкоамеричким]] заједницама [[Њу Орлеанс]]а у [[Сједињене Америчке Државе |Сједињеним Америчким Државама]]<ref>{{Cite web|url=https://www.nps.gov/jazz/learn/historyculture/history_early.htm|title=Jazz Origins in New Orleans - New Orleans Jazz National Historical Park (U.S. National Park Service)|website=www.nps.gov|language=en|access-date=2017-03-19}}</ref> у касном 19. и раном [[20. век]]у,<ref>[http://www.oocities.org/valentinafabijanic/jazz.html „Шта је џез?“], ''-{oocities.org}-''. Приступљено [[25. мај]]а [[2014]].</ref> и развио се из корена у [[блуз]]у и [[рагтам]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.sbg.ac.at/ges/people/wagnleitner/usa3/nov26frame.htm|title=A Map of Jazz Styles by Joachim Berendt, "The Jazz Book"|last=|first=|date=|website=www.sbg.ac.at|access-date=2017-03-19}}</ref> Од [[џез доба џеза]] из 1920-тих, џез је почео да бива препознат као једна од главних форми музичког изражавања. Он се затим појавио у виду независногнезависних [[традиционална музика |традиционалногтрадиционалних]] и [[популарна музика |популарногпопуларних]] стиластилова, који су сви повезани заједничким везама афричкоамеричких и [[европскоамеричких]] музичког порекла са оријентацијом на извођењу.<ref name="Hennessey">[https://books.google.com/books/about/From_jazz_to_swing_black_jazz_musicians.html?id=nvskngEACAAJ Hennessey, Thomas, ''From Jazz to Swing: Black Jazz Musicians and Their Music, 1917-1935'']. Ph.D. dissertation, Northwestern University, 1973, pp. 470-473.</ref> Џез одликују [[свинг нота |свинг]] и [[блуз нота |блуз]] ноте, [[Позив и респонс (музика) |вокали]] позива и одговора, [[полиритам]] и [[Импровизација (музика) |импровизација]]. Џез има корене у [[Афричка музика |западно афричкојафричком]] културном и музичком изражавању, и у [[афричкоамеричка музика |афричкоамеричкој]] музичкој традицији укључујући [[блуз]] и [[рагтајм]], као и каоу музици европских војних лимених бендова.<ref>Ferris, Jean (1993) ''America's Musical Landscape''. Brown and Benchmark. {{ISBN|0697125165}}. pp. 228, 233</ref> Мада је основа џеза дубоко укорењена у црначком искуству Сједињених Држава, различите културе су допринеле њиховом сопстевеном искуству и стиловима уметрничкеуметничке форме. Интелектуалци широм света су поздрављали џез као „једну од америчких оригиналниморигиналних уметничких форми“.<ref>Starr, Larry, and Christopher Waterman. [http://iipdigital.usembassy.gov/st/english/publication/2008/08/20080812212457eaifas0.7410852.html#axzz3QeZKNVtc "Popular Jazz and Swing: America's Original Art Form."] IIP Digital. Oxford University Press, 26 July 2008.</ref>
Основне музичке карактеристике су: [[Синкопа (музика)|синкопа]], [[вибрато]] и стална музичка пулсација у такту 4/4, која нема одговарајућу паралелу у класичној музици. Најуобичајенија форма је тема са варијацијама које се [[Импровизација (музика)|импровизују]] на стални хармонијски скелет оригиналне теме. Услед тога су ствараоци у џезу [[извођач]]и, а не композитори као у класичној музици.<ref name="а">[http://balkanrock.com/jazz-muzika/ „Jazz Muzika – Pojam, istorija i pravci“], Милош Најдановић, ''-{balkanrock.com}-'', [[6. септембар]] [[2008]]. Приступљено [[25. мај]]а [[2014]].</ref>
Централни инструмент сваког џез-ансамбла је [[бубањ]] са помоћним удараљкама, који са [[клавир]]ом, [[гитара|гитаром]] и [[контрабас]]ом чини ''ритам-секцију''. Нарочито се примјењују дувачки инструменти ([[саксофон]], [[кларинет]], [[труба]] и [[тромбон]], мада понекад се користе и [[флаута]], [[обоа]], [[рог (животињски)|рог]] и [[вибрафон]]<ref name="b">[http://www.bora.nis.edu.rs/jazz.html „Jazz“], ''-{bora.nis.edu.rs}-''. Приступљено [[25. мај]]а [[2014]].</ref>). Величина ансамбла варира од трија до пуног симфонијског џез-оркестра, у коме сваки инструмент може имати улогу [[солиста|солисте]]. Док у малим ансамблима сви инструменти импровизују на задату тему, џез-оркестар се служи писаним аранжманима, а импровизују само поједини солисти. Мада џез музика не искључује могућност плесања, она се приближује више типу класичне концертне музике него плесној музици и оштро се разликује од [[шлагер]]а.
Како се џез узимао маха широм света, он је попримао различите националне, регионалне, и локалне музичко културне утицаје, што је довело до настанка многих особених стилова. [[Диксиленд |Њу Орлеански џез]] се јавио током раних 1910-тих, комбинујући постојеће маршеве војних оркестара, француске [[квадрил]]е, [[бигуине |бегин]], рагтајм и [[блуз]] са колективном [[полифонија |полифоном]] [[импровизација |импровизацијом]]. Током 1930-тих, високо уређени плесно-орјентисани [[Swing (music) |свинг]] велики бендови, блузолики импровизациони стил [[џез Канзас Ситија |џеза Канзас Ситија]], и [[цигански џез]] (стил који је наглашавао [[Bal-musette |музетске]] валцере) били су проминентни стилови. [[Би-бап]] се појавио током 1940-тих, премештајући џез из плесне популарне музике ка више захтевној „музичарској музици“ која се свирала бржим темпом и у већој мери користила акордно-базирану импровизацију. [[Кул (џез) |Кул џез]] развијен крајем 1940-тих, увео је смиреније, глађе звукова и дуге, линеарне мелодијске линије.
As jazz spread around the world, it drew on different national, regional, and local musical cultures, which gave rise to many distinctive styles. [[Dixieland|New Orleans jazz]] began in the early 1910s, combining earlier brass-band marches, French [[quadrille]]s, [[biguine]], ragtime and [[blues]] with collective [[polyphony|polyphonic]] [[improvisation]]. In the 1930s, heavily arranged dance-oriented [[Swing (music)|swing]] [[big band]]s, [[Kansas City jazz]], a hard-swinging, bluesy, improvisational style and [[Gypsy jazz]] (a style that emphasized [[Bal-musette|musette]] waltzes) were the prominent styles. [[Bebop]] emerged in the 1940s, shifting jazz from danceable popular music toward a more challenging "musician's music" which was played at faster tempos and used more chord-based improvisation. [[Cool jazz]] developed in the end of the 1940s, introducing calmer, smoother sounds and long, linear melodic lines.
Период 1950-тих је био праћен појавом [[фри џез]]а, који је истраживао свирање без регуларног метра, такта и формалних структура, а средином 1950-их, појавио се [[хард боп]], који је увео утицаје из [[ритам и блуз |ритма и блуза]], [[госпел]]а и блуза, посебно у саксофонском и клавирском свирању. [[Модални џез]] се развио током касних 1950-тих, користећи [[Мод (музика) |мод]], или музичку скалу, као основу музичке структуре и импровизације. [[Џез фузија|Џез-рок фузија]] се појавила у касним 1960-тим и раним 1970-тим, комбинујући џез импровизацију са ритмовима [[рок музика |рок музике]], електричним инструментима, и високо појачаним сценским звуком. У раним 1980-тим, комерцијална форма џез фузије звана [[smooth jazz |смуд џез]] је постала успешна, остварујући знатну радио заступљеност. Други стилови и жанрови су били изобилно заступљени у 2000-тим, као што су [[Латин јазз |латински]] и [[афрокубански џез]].
The 1950s saw the emergence of [[free jazz]], which explored playing without regular meter, beat and formal structures, and in the mid-1950s, [[hard bop]] emerged, which introduced influences from [[rhythm and blues]], [[gospel music|gospel]], and blues, especially in the saxophone and piano playing. [[Modal jazz]] developed in the late 1950s, using the [[musical mode|mode]], or musical scale, as the basis of musical structure and improvisation. [[Jazz fusion|Jazz-rock fusion]] appeared in the late 1960s and early 1970s, combining jazz improvisation with [[rock music]]'s rhythms, electric instruments, and highly amplified stage sound. In the early 1980s, a commercial form of jazz fusion called [[smooth jazz]] became successful, garnering significant radio airplay. Other styles and genres abound in the 2000s, such as [[Latin jazz|Latin]] and [[Afro-Cuban jazz]].
== Етимологија и дефиниција ==
TheПитање questionпорекла of the origin of theречи [[Jazz (word) |word -{''jazz''}-]] hasје resultedрезултирало inу considerableзнатном researchистраживању, andте itsје historyњена isисторија wellдобро documentedдокументована. ItСматра isсе believedда toје beсродна related toса -{''jasm''}-, aсленг slangтермином termкоји datingдатира back toиз 1860. meaningса "pepзначењем „полет, energyенергија“."<ref name="baseball" /> TheНајранији earliestзаписани writtenрекорд recordречи ofје theу wordчланку is in aиз 1912. article inу theновинама ''[[LosЛос AngelesАнђелес Timesтајмс]]'' inу whichкоме aје [[pitcher |питчер]] [[minor league baseball]] [[pitcher|ниже лиге бејзбола]] described aописао pitchбацање whichкоје heје calledон aназивао -{''jazz ball''}- "because„јер itсе wobblesклати andи youједноставно simplyне can'tможете doништа anythingучинити withс itтим“."<ref name="baseball">{{cite news|last1=Wilton|first1=Dave|title=The baseball origin of 'jazz'|url=http://blog.oxforddictionaries.com/2015/04/jazz-baseball/|accessdate=20 June 2016|work=[[OxfordDictionaries.com]]|publisher=[[Oxford University Press]]|date=6 April 2015}}</ref>
TheУпотреба useречи ofу theмузичком wordконтексту inје aбила musicalдокументована context was documented as early asјош 1915. in theу ''[[ChicagoЧикаго Tribune|Chicago Daily Tribuneтрибјун]]у.''<ref name=CDT>{{Cite news|url=http://www.omf.paris-sorbonne.fr/IMG/pdf/1915_article_Seagrove.pdf |title=Blues is Jazz and Jazz Is Blues |last=Seagrove |first=Gordon |newspaper=[[Chicago Tribune|Chicago Daily Tribune]] |format=PDF |date=July 11, 1915 |accessdate=November 4, 2011 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120130130212/http://www.omf.paris-sorbonne.fr/IMG/pdf/1915_article_Seagrove.pdf |archivedate=January 30, 2012 |df= }} Archived at Observatoire Musical Français, [[Paris-Sorbonne University]].</ref> ItsЊена firstпрва documentedдокументована useупотреба inу aмузичком musicalконтексту contextу inЊу NewОрлеансу Orleansје wasбила in14. aновембера November1916 14,у 1916новинама -{''[[Times-Picayune]]''}- articleу aboutчланку "о „-{''jas''}- bandsбендовима“."<ref>{{cite web|author=Benjamin Zimmer|author-link=Benjamin Zimmer|title="Jazz": A Tale of Three Cities|url=http://www.visualthesaurus.com/cm/wordroutes/1876/|work=Word Routes|publisher=The Visual Thesaurus|date=June 8, 2009|accessdate=June 8, 2009}}</ref> У Inједном anинтервјуу interview withса [[National Public Radio |-{NPR}-]], musicianмузичар [[Eubie Blake |Јуби Блејк]] offeredје hisпонудио recollectionsсвоје of theсећања originalоригиналне slangсленг connotationsконотације of the termтермина, sayingговорећи: "When„Кад Broadwayга pickedје itБродвеј upпреузео, theyони calledсу itга звали -{''J-A-Z-Z.''}-, мада Itсе wasn'tто calledније thatтако звалао. ItРеч wasсе spelledписала са -{''J-A-S-S.''}-, Thatшто wasје dirtyбило прљаво, andи ifако youсте knewзнали whatо itчему wasсе ради, youне wouldn'tбисте sayто itрекли inиспред front of ladiesдама."“<ref>[http://www.npr.org/2016/03/19/470879654/the-musical-that-ushered-in-the-jazz-age-gets-its-own-musical "The Musical That Ushered In The Jazz Age Gets Its Own Musical", ''NPR Music'', March 19, 2016]</ref> The [[American Dialect Society |Америчко друштво дијалеката]] namedје itименовало theџез [[wordРеч ofгодине the year|Word of theречју Twentiethдвадесетог Centuryвека]].
JazzПоказало hasсе provedда toје beвеома veryтешко difficult toдефинисати defineџез, sinceпошто itје encompassesон suchобухватао aтако wideшириок rangeопсег ofмузике musicкоја spanningпокрива aпериод periodод of overпреко 100 yearsгодна, fromод [[ragtimeрагтајм]]а to theдо 2010-eraере [[rockрок musicмузика|rockроком]]-infusedпрожете [[JazzЏез фузија fusion|fusionфузије]]. AttemptsБило haveје beenпокушаја madeда toсе defineдефинише jazzџез fromиз the perspective ofперспективе otherдругих musicalмузичких traditionsтрадиција, suchкао asшто Europeanје musicевропска historyмузичка orисторија Africanафричке musicмузике. But criticКритичар [[Joachim-Ernst Berendt |Јоахим-Ернст Берендт]] arguesсматра thatда itsњегов termsмандат ofи reference andњегова itsдефиниција definitionтреба shouldда beбуду broaderшири,<ref name="Joachim E. Berendt 1981. Page 371">Joachim E. Berendt. ''The Jazz Book: From Ragtime to Fusion and Beyond''. Translated by H. and B. Bredigkeit with Dan Morgenstern. 1981. Lawrence Hill Books, p. 371.</ref> definingдефинишући jazzџез asкао a "form of„форму [[artУметничка musicмузика |уметничке музке]] whichкоја originatedводи inпорекло theиз UnitedСједињених StatesДржава throughкроз theконфронтацију confrontationцрначке ofи theевропске Negro with European music"музике“<ref>[[Berendt, Joachim Ernst]] (1964) [https://books.google.com/books?ei=8Rz-UdDVDefb7AbhvYCYBA&id=pjgYAQAAIAAJ&dq=Joachim+Berendt+which+originated+in+the+United+States+through+the+confrontation+of+blacks&q=confrontation#search_anchor ''The New Jazz Book: a History and Guide'', p. 278. Peter Owen.] At Google Books. Retrieved 4 August 2013.</ref> andи arguingтврди thatда itсе differsон fromразликује Europeanод musicевропске inмузике thatпо jazzтоме hasшто aџез "specialима relationship„специјални toоднос с timeвременом definedдефинисаним asкао '[[SwingСвинг (jazzстил performanceизвођења styleџеза) |swingсвинг]]'"“, involvesда "aобухвата spontaneity„спонтаност andи vitalityвиталност ofмузичке musicalпродукције productionу inкојој whichимпровизација improvisationигра playsулогу“ aи role"да andсадржи contains„звучност aи "sonorityначин andфразирања mannerкоји ofодражава phrasingиндивидуалност whichизвођачког mirrorџез the individuality of the performing jazz musician"музичара“.<ref name="Joachim E. Berendt 1981. Page 371"/> InПо the opinion ofмишљењу [[Robert Christgau |Роберта Кристгауа]], "most„већина ofнас usби wouldрекла sayда thatје inventingизмишљање meaningзначења whileуз lettingопуштеност looseу isоснови theи essenceобећање and promise of jazzџеза“."<ref>{{cite news|last=Christgau|first=Robert|authorlink=Robert Christgau|date=October 28, 1986|url=http://www.robertchristgau.com/xg/cg/cgv10-86.php|title=Christgau's Consumer Guide|newspaper=[[The Village Voice]]|location=New York|accessdate=September 10, 2015}}</ref>
AШиру broaderдефиницију definitionкоја thatобухвата encompassesсве allрадикално ofразличите theобласти radicallyџеза differentје erasпредложио ofТравис jazzЏаксон: has„то beenје proposedмузика byкоја Travisобухвата Jackson:квалитете "itкао isшто musicје that includes qualities such as swingсвинг, improvisingимпровизацију, groupгрупну interactionинтеракцију, developing anразвијање 'individualиндивидуалног voiceгласа', andи beingотварање openразличитих toмузичких different musical possibilities"могућности“.<ref name="Elsdon">In [http://www.fzmw.de/2003/2003_12.htm Review of ''The Cambridge Companion to Jazz''] by Peter Elsdon, ''FZMw (Frankfurt Journal of Musicology)'' No. 6, 2003.</ref> KrinКрин GibbardГибард hasје providedдао anједан overviewпреглед of the discussionдискусије onо definitionsдефиницијама, arguingнаводећи thatда "jazzје is„џез aконстракт“ construct"који that,мада whileје artificialвештачки, stillјош isувек usefulје toкористан designateза "aозначавање number„бројних ofмузичких musicsправаца withса enoughдовољно inзаједничког commonда toсе beсхвате understoodкао asдео partкохерентне of a coherent tradition"традиције“.<ref>{{Cite book|author1=Cooke, Mervyn |author2=Horn, David G. |title=The Cambridge companion to jazz|year=2002|publisher=Cambridge University Press|location=New York|isbn=0-521-66388-1|pages=1, 6}}</ref> InЗа contrastразлику toод theнапора effortsкоментатора ofи commentatorsентузијаста andодређених enthusiastsтипова ofџеза, certainкоји typesсу ofсе jazz,залагали whoза haveуже arguedдефиниције forкоје narrowerискључују definitionsдруге that exclude other typesтипове, theсами musiciansмузичари themselvesобично areнерадо oftenдефинишу reluctantмузику toкоју define the music they playсвирају. AsКако [[Duke Ellington |Дјук Елингтон]], oneједан ofод jazz'sнајпознатијих mostфигура famous figures,џеза saidкаже: "It's„То allје music"све музика“.<ref>{{cite journal|last=Luebbers|first=Johannes|date=September 8, 2008|title=It's All Music |journal=Resonate |publisher= Australian Music Centre}}</ref>
== Историја ==
|
