Црква Истока — разлика између измена

| Оснивач = [[Апостол Тома]] (наводно)

| Оснивање = Несторијанска шизма (431-544), [[Сасанидско царство]]

'''Црква Истока''' ([[Сиријски језик|сиријски]]: ܥܕܬܐ ܕܡܕܢܚܐ‎ Ēdṯāʾ d-Maḏenḥā), такође позната и као '''Несторијснска црква''', {{refn|Though the "Nestorian" label is well established, it has been contentious. See the [[Church of the East#Nestorianism|Nestorianism and naming conventions]] section for the naming issue and other designations for the church.|group=note}} била је [[Источно хришћанство|Источно хришћанска]] црква у [[Персијско царство|Персијском царству]] и другим деловима Азије током касне антике и [[Средњи век|средњег века]]. Она је настала као источна грана [[Сиријско хришћанство|сиријског хришћанства]] и користила је [[Источни сиријски обред|источни сиријски обред]] у [[Литургија|литургији]]. Она је развила посебне теолошке и еклесиолошке традиције и одиграла главну улогу у [[Историја хришћанства у Азији|историји хришћанства у Азији]]. На почетку раног модерног периода, претрпела је низ унутрашњих подела, и на крају се поделила на [[Халдејска католичка црква|Халдејску католичку цркву]] и [[Асиријска црква Истока|Асиријску Цркву Истока]] током [[Шизма из 1552.|шизме из 1552.]] године. {{sfn|Wilmshurst|2000}}[[Древна црква Истока]] и католичка црква [[Сиро-МалабараМалабарска католичка црква]] такође вуку своје корене из Цркве Истока.

Порекло источне цркве може се пратити од векова хришђанства. Појавила се са [[Христијанизација|ширењем хришћанства]] међу [[Асирци|Асиријском народом]] и другим етничким заједницама у западним провинцијама [[Персијско царство|Персијског царства]], посебно у историјском региону [[Месопотамија|Месопотамије]], укључујући покрајину Асочристан[[Асористан]] и неколико мањих независних краљевства као што су [[Осроена]], Адиабена[[Адијабена]], [[Бет Гармај]], [[Дохук|Бет Нухадра]] и [[Асур]].

Цркву Исток је предводио [[Листа патријараха Цркве Истока|Патријарх Истока]], настављајући линију која је, према предању, сезала у [[Апостолско доба|апостолско доба]]. Литургски, црква се придржавала [[Источно-сиријски обред|источно-сиријског обреда]], а теолошки је усвојила доктрину [[Несторијанство|несторијанства]], која наглашава одвојеност Божанске и људске природе Исуса Христа. Ова доктрина и њен имењак, Несторије (386-451), осуђени су у Ефесу у 431. године, што је довело до несторијске шизме и накнадног егзодуса присталица Несторија у Сасанидску Персију. Постојећи хришћани у Перзији су поздравили ове избеглице и постепено усвојили Несторијснаку доктрину из 5 века, што је довело до тога да се Персијска црква назива алтернативно као Несторска црква.