Црква Истока — разлика између измена

нема резимеа измене
(Започет чланак.)
 
| Слика = Flickr_-_The_U.S._Army_-_www.Army.mil_(218).jpg
| Опис = Рушевине древног града Асура.
| Оснивач = [[Апостол Тома]] (наводно)
| Оснивање = Несторијанска шизма (431-544), [[Сасанидско царство]]
| Киријархална црква =
| Аутокефалност =
| Карта =
}}
'''Црква Истока''' ([[Сиријски језик|сиријски]]: ܥܕܬܐ ܕܡܕܢܚܐ‎ Ēdṯāʾ d-Maḏenḥā), такође позната и као '''Несторијснска црква''', {{refn|Though the "Nestorian" label is well established, it has been contentious. See the [[Church of the East#Nestorianism|Nestorianism and naming conventions]] section for the naming issue and other designations for the church.|group=note}} била је [[Источно хришћанство|Источно хришћанска]] црква у [[Персијско царство|Персијском царству]] и другим деловима Азије током касне антике и [[Средњи век|средњег века]]. Она је настала као источна грана [[Сиријско хришћанство|сиријског хришћанства]] и користила је [[Источни сиријски обред|источни сиријски обред]] у [[Литургија|литургији]]. Она је развила посебне теолошке и еклесиолошке традиције и одиграла главну улогу у [[Историја хришћанства у Азији|историји хришћанства у Азији]]. На почетку раног модерног периода, претрпела је низ унутрашњих подела, и на крају се поделила на [[Халдејска католичка црква|Халдејску католичку цркву]] и [[Асиријска црква Истока|Асиријску Цркву Истока]] током [[Шизма из 1552.|шизме из 1552.]] године. {{sfn|Wilmshurst|2000}}[[Древна црква Истока]] и католичка црква [[Сиро-МалабараМалабарска католичка црква]] такође вуку своје корене из Цркве Истока.
 
Порекло источне цркве може се пратити од векова хришђанства. Појавила се са [[Христијанизација|ширењем хришћанства]] међу [[Асирци|Асиријском народом]] и другим етничким заједницама у западним провинцијама [[Персијско царство|Персијског царства]], посебно у историјском региону [[Месопотамија|Месопотамије]], укључујући покрајину Асочристан[[Асористан]] и неколико мањих независних краљевства као што су [[Осроена]], Адиабена[[Адијабена]], [[Бет Гармај]], [[Дохук|Бет Нухадра]] и [[Асур]].
 
Цркву Исток је предводио [[Листа патријараха Цркве Истока|Патријарх Истока]], настављајући линију која је, према предању, сезала у [[Апостолско доба|апостолско доба]]. Литургски, црква се придржавала [[Источно-сиријски обред|источно-сиријског обреда]], а теолошки је усвојила доктрину [[Несторијанство|несторијанства]], која наглашава одвојеност Божанске и људске природе Исуса Христа. Ова доктрина и њен имењак, Несторије (386-451), осуђени су у Ефесу у 431. године, што је довело до несторијске шизме и накнадног егзодуса присталица Несторија у Сасанидску Персију. Постојећи хришћани у Перзији су поздравили ове избеглице и постепено усвојили Несторијснаку доктрину из 5 века, што је довело до тога да се Персијска црква назива алтернативно као Несторска црква.
 
Црква је брзо расла под Сасанидима, а након муслиманског освајања Персије (633-654), проглашена је заштићеном дхими заједницом под исламском шеријатском владавином. Од 6. Века она се у великој мери проширила, успостављајући заједнице у Индији (Хришћани св. Томе), међу монголима у средњој Азији и Кини, који су постали дом успешне заједнице под династијом Танг од 7. до 9. века. У 13. и 14. веку, црква је доживела завршни период ширења под монголском царством, где су се утицајни несторијснки хришћани налазили на монголском двору. Између 9. и 14. века, на свом врхунцу, Црква Истока је према географким мерилима распрострањености представљала највећу хришћанску цркву на свету, са епархијама које су се протезале од њеног средишта у Горњој Месопотамији, од Средоземног мора до далеких пространстава као што су Кина, Монголија , Централној Азији, Анадолији, Арабијском полуострву и Индији.