Рудна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
Рудна је 1839. године имало српско и румунско становништво измешано - 998 душа. Спахијски посед са 48 4/8 кметовских сесија држао је племић Николић са браћом и сестрама.
По државном шематизму из 1846. године, село је имало 953 становника, а све црквене матичне књиге се воде од 1779. године. Парох је био тада Георг Тодоровић, а месни учитељ Исидор Бокшан радио са 25 ученика. Други попис из 1867. године бележи пораст броја правослаца - 1154.
У месту у народној школи је 1866-1867. године био учитељ Порфирије Глогоњац. После подржављења школа у угарској, постоји самостална српска народна вероисповедна школа у месту. Када је у школи по конкурсу 1874. године тражен учитељ, наведено је да је учевни језик српски, и да ће му основна плата бити 350 ф. Председник рудњанске Црквене општине био је тада барон Јован Николић. По условима оглас за упражњено место учитеља 1878. године сада је нижа плата - 105 ф. На поновљеном конкурсу 1879. године плата је опет 300 ф. а кандидат је морао доказати да је православни Србин, да је завршио учитељску школу у Сомбору и да је добар појац. Коста Ђонин је 1900. године потврђен учитељ са декретом, у рудњанској школи. У српској школи у Рудни биле су 1907. године две "учитељске снаге": Душан Матић и његова супруга Марија Матић рођена Поповић.
== племићи Николићи ==
| |||