|
Прва позната [[цивилизација]] на нигеријском подручју била је она [[народ]]а [[Нок народ|Нок]] који је од 500. п. н. е. до [[200]]. године живио на висоравни [[Џос]]у, а по ступњу развоја припадао је [[Гвоздено доба|гвозденом добу]].<ref>Nicole Rupp, Peter Breunig & Stefanie Kahlheber, "[http://www.antiquity.ac.uk/projgall/kahlheber/ Exploring the Nok Enigma]", ''Antiquity'' 82.316, June 2008.</ref><ref>B. E. B. Fagg, "The Nok Culture in Prehistory", ''Journal of the Historical Society of Nigeria'' 1.4, December 1959.</ref><ref name=archaeology>{{harvnb|Kleiner|2009|p=194}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.metmuseum.org/toah/hd/nok/hd_nok.htm |title=Nok Terracottas (500 B.C.–200 A.D.) | Thematic Essay | Heilbrunn Timeline of Art History | The Metropolitan Museum of Art |publisher=Metmuseum.org |date=2014-06-02 |accessdate=2014-07-16}}</ref>
Северном је Нигеријом од [[9. век]]а током више од 600 година доминирало трговачко царство [[Канем-Борну]] са седиштем око [[језеро Чад|језера Чад]]. Своју је моћ темељило на прекосахарској трговини са северноафричким [[Бербери]]ма. Почетком [[19. век]]а [[ислам]]ски реформатор [[Усман дан Фодио]] подвргнуо је контроли народа [[Фулани]] велик део нигеријског севера. Од [[15. век]]а до [[17. век]]а на [[југозапад]]у се развило краљевство [[Ојо царство|Ојо]] народа [[Јоруба]],<ref name="Falola1">{{harvnb|Falola|Heaton|2008|p=23}}</ref>године. Године [[1786]]. у Нигерији се могао купити роб за 2 фунте, а продати у Америци за 65 фунти. У том је добу годишње превожено преко Атлантика и више од 100 000 робова.<ref name="diverse-slavery"/><ref name="slave-trade">{{cite book|first1=Toyin |last1=Falola|first2=Ann |last2=Genova|title=Historical Dictionary of Nigeria |publisher=Scarecrow Press |year=2009|isbn=978-0-8108-6316-3|url=https://books.google.com/books?id=rdDKeMEwPdMC&pg=PA328 |access-date=2015-03-29|pages=328}}</ref><ref>{{Cite book|title=Hegemony and culture: politics and religious change among the Yoruba|first=David D.|last=Laitin|page=111|publisher=[[University of Chicago Press]] |year=1986|isbn=978-0-226-46790-02|url=https://books.google.com/books?id=dHbrDvGQEbUC&pg=PA111|pages=111}}</ref> and 14th<ref>{{cite book|title= Peoples of Africa, Volume 1 |first1=Fiona|last1=MacDonald |first2=Elizabeth|last2=Paren |first3=Kevin|last3=Shillington |first4=Gillian|last4=Stacey |first5=Philip|last5= Steele |page=385 |publisher=Marshall Cavendish |year=2000|isbn=978-0-7614-7158-58|url=https://books.google.com/books?id=joh5yHfcF-8C&pg=PA385|pages=385}}</ref> а на [[југоисток]]у царство [[Краљевство Бенин|Бенин]] народа [[Едо (народ)|Едо]].<ref>{{cite web|last=Metz|first=Helen Chapin|title=Nigeria: A Country Study – The Slave Trade|publisher=[[Library of Congress Country Studies]]|year=1991|url=http://countrystudies.us/nigeria/7.htm|accessdate= 28. 5. 2011}}</ref>
Европски су трговци у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили постаје за трговину [[ропство|робовима]] које су транспортирали на амерички континент. Први Европљани који су видели обалу данашње Нигерије били су чланови посаде једне [[Португалци|португалске]] лађе [[1472]].<ref name="diverse-slavery">{{harvnbcite book |first=April A. |last=Gordon |title=Nigeria's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook |publisher=ABC-CLIO |year= 2003 |pages=44–54 |isbn=1-57607-682-2 |url=https://books.google.com/books?id=H26pO3vwmHoC&pg=PA54 |access-date=2015-03-29}}</ref> године. Године [[1786]]. у Нигерији се могао купити роб за 2 фунте, а продати у Америци за 65 фунти. У том је добу годишње превожено преко Атлантика и више од 100 000 робова.<ref name="diverse-slavery"/><ref name="slave-trade">{{cite book |first1=Toyin |last1=Falola |first2=Ann |last2=Genova |title=Historical Dictionary of Nigeria |publisher=Scarecrow Press |year=2009 |ppage=328 |isbn=0-8108-6316-2 |url=https://books.google.com/books?id=rdDKeMEwPdMC&pg=PA328 |access-date=2015-03-29}}</ref> The majority of those enslaved and taken to these ports were captured in raids and wars.<ref>{{cite book |first1=Toyin |last1=Falola |first2=Adam |last2=Paddock |title=Environment and Economics in Nigeria |publisher=Routledge |page=78 |year=2012 |isbn=978-1-136-66247-82 |url=https://books.google.com/books?id=ANzFx1O95eAC&pg=PA78 |access-date= 2015-03-29|pages=78}}</ref> Још [[1847]], након што су многе државе начелно забраниле трговину робљем,<ref>{{cite news|title=10 things about British slavery |publisher=BBC News |year=2005|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/magazine/4742049.stm |accessdate= 28. 5. 2011}}</ref> из Африке је у цели свет одаслано преко 80.000 припадника робља. У 19. су веку робови као главна роба замењени другим добрима, на пример палминим уљем. Робовање у Нигерији стављено је ван закона тек [[1901]]. године, а кућни робови постојали су и раних 1950-их.<ref>{{cite web|title=Slavery – Historical survey – Slave societies|work=Encyclopædia Britannica's Guide to Black History|publisher=[[Encyclopædia Britannica]]|year=2011|url=http://www.britannica.com/blackhistory/article-24157|accessdate= 28. 5. 2011}}</ref>
На прелазу 19. у 20. век подручје Нигерије колонизовала је [[Уједињено Краљевство]], испочетка је поделивши на Северну и Јужну Нигерију. Обе су колоније уједињене [[1914]]. Британци су локалним поглаварима оставили значајна овлашћења, посебно на исламском северу,<ref>Garba, Safiya J., "[http://www.mcser.org/images/stories/JESR-Special-Issues/JESR%202012%20Special%20Issue%20vol%202%20no%207/Safiya%20J%20Garba.pdf The Impact of Colonialism on Nigerian Education and the Need for E-Learning Technique for Sustainable Development]", ''Journal of Education and Social Research,'' MCSER-Mediterranean Center of Social and Educational Research (Rome; Vol. 2 (7) October 2012); pp. 56 ({{ISSN|2239-978X}})</ref> док је југ [[хришћанство|христијанизован]], а донекле и поевропљен, што је погодовало економском развоју и учинило југ богатијим, а његове становнике боље образованим. Лагос, стављен под британску управу тек [[1906]]., имао је раних 1950-их 270.000 становника. Од тога су тек 4.000 били Европљани, а у самоме средишту града живело је 28.000 људи на 24 ха земље.
|
