Охридска легенда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 31.223.138.226 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung
м сређивање
Ред 1:
'''Охридска легенда''' је једини балет [[Стеван Христић|Стевана Христића]], први пут изведен у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у [[Београд|Београду]]у, [[29. новембар|29. новембра]] [[1947]]. Претходно је, [[5. април]]а [[1933]]. године, изведен само Први чин. Аутор је накнадно, у [[Москва|Москви]], компоновао неке додатне, нове делове балета (Пролог, сцену Биљане и Марка из -{I}- чина, -{Variation A}- и -{B}- из -{II}- чина и допуну почетка -{IV}- чина), који је у тако допуњеном издању и изведен у [[Москва|Москви]] у музичком позоришту „К. С. Станиславски и В. Ј. Немирович-Данченко“, [[12. април]]а [[1958]]. године.
 
Либрето је заснован на грађи бајке и легенде, која говори о времену робовања под Турцима, а музика, као и оригинална кореографија, се ослањају на фолклорне елементе и узоре са подручја [[Република Македонија|Македоније]]. Два најистакнутија музичка мотива у балету је [[Стеван Христић|Христић]] позајмио од [[Стеван Стојановић Мокрањац|Стевана Ст. Мокрањца]], односно из његове славне ''Х Руковети'', а то су песме ''[[Биљана платно белеше]]'' и ''Пушчи ме'', које, често вариране, прожимају цео балет.
 
==='''Мотиви'''===
*Македонска народна песма „[[Биљана платно белеше]]”:<br>
[[СликаДатотека:Biljana_1.jpg]]
*Обрада песме „Биљана платно белеше” из X руковети [[Стеван Стојановић Мокрањац|С. Ст. Мокрањца]]:<br>
[[СликаДатотека:Biljana_2.jpg]]
*Преплитање ова два мотива на почетку IV чина балета:
[[СликаДатотека:Legenda_IV_cin.jpg|150п|центар|]]
 
Шири контекст целом делу је [[Стеван Христић|Христић]] дао у трећем чину, где на двору турског султана, у дивертисману, даје фолклорну „арому“ и других балканских народа, румуна, бугара, грка и албанаца.
 
=='''Ликови и улоге'''==
Ред 50:
 
==='''-{I}- Чин'''===
Село у близини [[Охрид|Охрида]]а. Берба шљива у воћњаку Биљаниног оца, богатог сеоског домаћина, је у току. Окупљени момци и девојке раде, а међу њима су Биљана и сиромашни сељак Марко, који је у служби Биљаниног оца. Када дође стари слепи фрулаш, они остављају рад и играју уз његову музику. Излази Биљанин отац и прекорева их, терајући их да наставе рад. Они то невољко чине. Марко види да је Биљана тужна и покушава да је развесели позвавши све да заиграју (ова игра, ''Грлица'', један је од најпознатијих и најпопуларнијих делова балета). Момци и девојке полако одлазе. Биљана и Марко остају сами, срећни што су заједно, али и тужни, знајући да ће тешко придобити дозволу Биљаниног оца да се венчају. Марко одлази, а из куће излази Биљанин отац који јој саопштава да је одлучио да је уда за богатог сељака Ивана. Биљана је очајна, мајка је теши, али отац је неумољив. Долази Иван са пратњом да проси Биљану, и настаје опште весеље. Једино је Биљана тужна. Када сви уђу у кућу, она се баци Марку, који је све посматрао из прикрајка, у загрљај и опрашта се од њега. Сцена остаје празна, само се из куће чује бубањ и даире сватова. Ноћ је пала, али су се навукли облаци и прекрили месечину, а у ваздуху се осећа нека нелагода. Из даљине се чује звук марша. Људи излазе из куће, а долазе и комшије. У село упада одред јањичара, који нападају народ и пале куће. Биљанини родитељи су рањени, а њен младожења у покушају да је одбрани пада мртав на прагу куће. Турци одводе Биљану и још неке житеље у ропство, остављајући многе мртве и рањене за собом. Марко стиже прекасно.
 
==='''-{II}- Чин'''===
Ред 70:
{{Аудио_пример |
| filename = Ohridska_legenda_-_Uvod_u_IV_cin.ogg
| title = -{IV}- чин Инструментални увод
| description = према клавирском изводу балета ([[OGG|-{OGG}- формат]])
|}}