Ахмед II — разлика између измена

| династија = [[ОсманлијеОсманска династија]]

'''Ахмед II''' ({{јез-тур|II. Ahmet}}; [[25. фебруар]] [[1643]] — [[6. фебруар]] [[1695]]), турски султан 1691—1695. Дошао је на власт [[1691]]. године, када је имао 49 година. Говорио је арапски и персијски језик. Био је син султана Ибрахима и султаније Хатиџе Муазез. Наследио је брата Сулејмана II.

Током своје кратке владавине највише пажње је посветио ратовању против Аустрије, спољној политици, као и економским проблемима. Најважније су биле пореске реформе и доживотни порески систем- Маликане. Ахмедова владавина праћена је страховитим војним поразима у Мађарском рату 1683-1699, разорним пожарима и побунама које су уништиле централну власт владе над провинцијама. Ахмед се доста ослањао на Копрулузаде Фазил Мустафа- пашу. Он је био из познате Копрулу фамилије, која је генерацијама давала способне велике везире. Мустафа је и сам био јако способан везир и војни заповедник. Као и његов отац пре њега, одредио је хапшење и погубљење корумпираних људи у државном врху и поставио себи одане људе. Реформисао је мобилизацију трупа. У октобру 1690. године повратио је Београд, кључну тврђаву за управљање Савом и Дунавом, која је била у рукама Османлија од 1521. године, а освојена од стране Аустрије 1688. године.

Његова победа вратила је наду Османлијама да након многих војних пораза и масовног губитка територија ипак могу да поврате све оно што је изгубљено. Међутим, тај успех био је само привремен. У августу 1691. године Мустафа је претрпео стравичан пораз код Сланкамена. Пораз му је нанео Лудвиг фон Баден, командант који је извојевао многе победе против Османлија. Многи кажу да је то била најкрвавија битка у XVII веку. Ова битка била је, свакако, веома погубна за Османлије. Изгубили су 20 000 људи и великог везира. Тиме је Ахмед II изгубио свој најспособнијег војсковођу и везира. Његовом смрћу изумрла је фамилија Копрулу, која је скоро пола века била камен темељац Османске империје.