Абдул Хамид I — разлика између измена

м
сређивање
м (Разне исправке)
м (сређивање)
| датум_рођења = {{Датум рођења|1725|3|20}}
| место_рођења = [[Истанбул]]
| држава_рођења = [[Османско царство|Отоманско царство]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1789|4|7|1725|3|20}}
| место_смрти = [[Истанбул]]
| држава_смрти = [[Османско царство|Отоманско царство]]
| сахрањен =
| функција = [[Списак султана Османског царства|27. Султан Османског царства]]
| претходник = [[Мустафа III]]
| наследник = [[Селим III]]
| династија = [[ОсманлијеОсманска династија]]
| отац = [[Ахмед III]]
| мајка = [[Рабија Шерми султанија]]
 
== Детињство и младост ==
Рођен је у Цариграду. Био је млађи син султана Ахмеда III и Рабија Шерми султаније.<ref name="bio">{{cite web|url=http://www.islamicmanuscripts.info/reference/books/Derman-2002-Sabanci/Derman-2002-Sabanci-145-160.pdf|title=27. Osmanlı padişahı Sultan I. Abdülhamid'in eserleri|date=2002|publisher=Islamic Manuscripts|author=Derman Sabancı}}</ref> Ахмед III абдицирао је у корист синовца Махмуда I, кога је наследио султан Осман III, те је након њега дошао султан Мустафа III, Ахмедов старији син.
 
Као потенцијални претендент на престо, био је затворен у кафесу од стране његових рођака и старијег брата. То је трајало све до 1767. године. Своје рано образовање добио је од своје мајке, која га је учила калиграфији и историји.<ref name="bio" />
Иако је био јако мирољубив, а ситуација у царству јако лоша, Османлије су морале хитно да наставе рат са Русијом. То је довело до потпуног слома Османлија код Суворова (Бугарска) и, срамног по Османлије, кучуккаинарџијског мира, потписаног 21. јула 1774. године. Овим миром је Русија добила део османске територије, као и право да интервенише у име православних Хришћана у османском царству
 
Султан Абдул Хамид I настојао је да реформише оружане снаге царства. Покушао је да реновира јаничарске јединице, као и морнарицу. Увео је нову артиљеријску јединицу. Приписује му се изградња царске академије морнаричког инжењеринга.
 
Покушао је да ојача османску контролу у Сирији, Египту и Ираку. Мањи успеси у њушењу буна у Сирији и Пелопонезу нису надокнадили губитак Крима, који је до 1774. био независтан, али у пракси под контролом Русије.
Иако је имао своје неуспехе, Абдул Хамид I био је јако вољен у народу и представљен од стране истог као најдарежљивији султан икада. Лично је управљао ватрогасном бригадом у време пожара у Инстабулу 1782. године. Народ га је изузетно ценио због његове преданости религији, те су га називали "Вели", што на турском значи светац. Био је окренут реформској политици, пажљиво је надзирао рад владе и радио је са државницима.
 
Године 1789. султан Типу, владар султаната Мисор, тражио је помоћ од султана Абдул Хамида I против Британаца. Султан је одбио позив уз образложење да је османска империја исцрпљена ратовима против Русије и Аустрије.
 
Султан Абдул Хамид I преминуо је од последица можданог удара 7. априла 1789. године. у 64 године живота у Истанбулу. Сахрањен је у Бахчекапију, гробници коју је изградио за себе.