Михаљ Силађи — разлика између измена

м
сређивање
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
м (сређивање)
| држава_смрти =
}}
'''Михаљ Силађи''' ({{Јез-мађ|Szilágyi Mihály}}), (? [[1400]]. око [[Истанбул|Константинопољ]], [[1460]]), Хорогсегешки [[гроф]] ({{Јез-мађ|Horogszeg}}), [[војсковођа]] и [[владар]].
 
== Биографија ==
Михаљ Силађи је био стриц [[Матија Корвин|Маћаша I]], такође је био саборац [[Јанош Хуњади|Хуњади Јаноша]] у његовим ратовима против [[ОсманлијеОсманско царство|Османлија]], [[битка код Варне]] и [[Косовска битка (1448)|Друга косовска битка]].
 
=== Титуле ===
== Опсада Београда (1456) ==
{{main|Опсада Београда (1456)}}
Када је [[1456]]. године [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] поново покренуо поход на [[Београд]] (тада познат под именима ''Нандорфехервар, Ландорфејервар и Болгарфехервар''), [[Јанош Хуњади]] је поверио одбрану јужних делова Мађарске краљевине Михаљу Силађију. Главна битка између [[Хришћани|хришћана]] и [[Османлије|Османлија]] се одиграла код Београда, тачније [[Калемегдан|Калемегданске тврђаве]]. Ту је уједињена хришћанска војска страховито поразила Турке и вратила их назад на исток. У овој кампањи Михаљ Силађи је побрао славу, пошто је као војсковођа предводио задњи јуриш на Турке, дефинитивно их је разбио и поражене натерао да се повуку.
 
== Борба за превласт ==
Удајом сестре Михаља Силађија, Ержебете за Јаноша Хуњадија, Михаљ је постао је следбеник Хуњадијевих а са смрћу Јаноша Хуњадија и носилац његових идеја. У свим сукобима у којима је учествовала кућа Хуњадијевих био је главни поборник и извршилац.
 
После погубљења [[Ласло Хуњади|Ласла Хуњадија]] [[1457]]. године, Михаљ Силађи је као циљ за освајање поставио Ердељ, зато што су Хуњадијеви у тим граничним областима (Partium) имали најјаче упориште и подршку.
 
Ондашње становништво, [[Секељ]]и, и властодршци су га дочекали раширених руку, за разлику од тамошњих [[Саси|Саса]] којима он баш и није био добродошао.
 
Док је у свим осталим крајевима постепено учвршћивао своју власт, Михаљ Силађи је имао у [[Бистрица (Румунија)|Бистрици]], једним од центара куће Хуњадијевих, пуно проблема и није добио очекивану подршку а и почетну подршку коју је добио од Секеља и локалних властодржаца постепено је губио. Улагао је доста напора да учврсти свој положај, покушавао је да успостави добре односе чак и са старим противницима, међу којима и са [[Сентмиклоши Понграц]]ом, са којим је склопио уговор о међусобној сарадњи. У свим овим политичким смицалицама чак је и краљ морао да реагује да би донекле смирио ситуацију у краљевству и сазвао је краљевски савет у престоници [[Братислава|Пожуну]].
 
У свим овим, за Михаља ''домаћим'' неприликама, ј ош је дошао и у сукоб са Турцима али је на његову срећу те минималне турске снаге везира Мухамеда је потукао у бици у околини данашњег [[Београд]]а, тада тврђаве [[Калемегдан]]а. Али највећа опасност Михаљу је вребала од [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]] и грофа [[Улрих II Цељски|Улриха III Цељског]], рођака мађарског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Сигисмунда]], који су константно или били инертни према њему или му радили о глави, да би ослабили његову власт и тиме ојачали власт Мађарског краља. Чак је и једном приликом, док је био у посети Београду, била организована сачекуша на Михаља од стране Ђурђа Бранковића, али се Михаљ пуком срећом извукао и спасао се бегом, док је том приликом његов брат Ласло Силађи (''-{László Szilágyi}-'') који је био управитељ града Београда у то време, подлегао ранама.
Хуњадијевима, а и себи је присвојио огромне поседе и краљевски двор, тако да је финансијски обезбедио новог будућег краља максимално, што је и довело до тога да Матија када је преузео престо постане један од моћнијих Мађарских краљева који су пуно допринели не само економском него и културном успону Мађарске.
 
Обављајући ''прљави'' део посла за рачун куће Хуњадијевих, нешто је и радио за себе, освечујући се старим непријатељима. Највећу грешку је направио када је хтео да поврати стари сјај Бистрици и поново је хтео силом да је заузме, у чему је успео, али је направио страховити покољ међу становноштвом, чиме је разбеснео младог краља Матију, који га је за казну затворио у тврђаву [[Вилагош]] (''-{Világos}-''), која се налазу у околини данашњег румунског града [[Арад]]а. Матија је чак издао наредбу да се Силађи погуби, али ју је на интервенцију папе Пије II. (''-{Enea Silvio Piccolomini}-''), повукао.
 
[[1459]]. године због поновне опасности од [[Турци|Турака]], краљ Матија Корвинијус Хуњади се помирио са Силађијем, вратио му је неке од старих овлашћења, власт над [[Трансилванија|Ердељем]] и над јужним крајевима мађарске краљевине.
Силађи је са старим жаром стао опет под управу Хуњадијевих и прво је ојачао све градове тврђаве у јужном делу краљевства а у бици код [[Футог]]а (''-{Futak}-''), је поразио турске снаге на челу са [[Али бег]]ом.
 
Други сукоб са Али бегом [[1460]]. године није му донео срећу. У овом сукобу је поражен, заробљен и одведен у [[Истанбул|Цариград]] где му је одсечена глава, по наредби султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]].
 
== Литература ==
* Fraknói Vilmos: Szilágyi Mihály, Mátyás király nagybátyja (Bp., 1913).
* Kisfaludy Károly: Szilágyi Mihály szabadulása (színmű, Pest, 1822)
* Vörösmarty Mihály: Szilágyi Mihály a világosi várban (vers, 1822 1823).
* [http://www.mek.iif.hu/cgi-bin/pallas.cgi?mezo=szocikk&search_for=szil%E1gyi+mih%E1ly] Палашев лексикон
 
 
{{DEFAULTSORT:Силађи, Михаљ}}
 
[[Категорија:Рођени 1400.]]
[[Категорија:Умрли 1460.]]