Фанариоти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м →top: сређивање |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Фанариоти''' ({{јез-гр|Φαναριωτες}}, {{јез-лат|Fanarioti}}) - историјски, заједничко име за етнички [[Грци|грчку]] елиту у [[Османско царство|Османском царству]], насељених у [[Фанар]]у, европском делу [[
Фанариоти потичу из класе богатих грчких трговаца, од којих је већина тврдила да вуче порекло од племенитих [[византијско царство|византијских]] породица. Имали су велики утицај на управу у Османском царству на подручју [[Балкан]]а од [[18. век|XVIII века]]. Углавном су куповали или градили куће у четврти Фанар у којој је резиденцију имао [[Васељенски патријарх]], који је по османском управном систему био сматран верским и световним вођом свих православних хришћана у Османском царству. Фанариоти су првенствено настојали ући у ужи круг [[Патријарх]]ових сарадника, и на тај начин постати утицајни у друштву.
Ред 9:
Између 1711—1716. године и 1821. године добар део њих дочепао се титула; господара, [[војвода]] или [[кнез]]ова у дунавским кнежевинама ([[Молдавија]] и [[Влашка]]). Ово раздобље често се зове и Фанариотско раздобље у [[Румунија|румунској]] историји.
Циљеви фанариота били су обнова [[Византијско царство|Византијског царства]] кроз постепено присвајање османске власти. Залагали су се за очување царства и контролу над негрчким православним становништвом од стране Патријаршије.
На Балкану, термин „фанариоти“ се користи у негативном смислу - односи на сарадњу са [[
Од [[1920]]. године термин „фанариоти“ се обично односи на управу [[Цариградска патријаршија|Васељенске патријаршије]].
| |||