Живац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Nerves_of_the_left_upper_extremity.gif|мини|десно|200п|Живци руке (жуто)]]
 
'''Живац''', латински назив '''нерв''' ({{јез-лат|nervus}}), део је [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], кога сачињавају снопови продужетака (аксона) [[неурон|нервих ћелија]] различитог волумена и бројности. Осим тога у састав живца улазе и [[везивне ћелије]], [[колагена влакна]] и [[крвни суд]]ови, који се једним именом називају ендонеуријум. Око живца се налази везивни омотач епинеуријум и од њега полазе везивни изданци који граде перифасцикуларне омотаче или перинеуријум.<ref>{{Cite book |authorlast=Јовановић|first=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9}}</ref><ref>{{Cite book |authorlast=Јовановић|first=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=[[Научна књига]] |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref>
 
Живци повезују [[централни нервни систем]] са периферијом, тј. са свим [[Ткиво (биологија)|ткивима]] и [[Орган (анатомија)|органима]]. Аферентни нерви доносе сигнале (нервне импулсе) у централни нервни систем, где се информације обрађују и одакле се шаљу повратни сигнали преко еферентних нерава у одговарајуће структуре (мишиће, жлезде, органе итд).<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
У [[централни нервни систем |централном нервном систему]], аналогне структуре су познате као [[Нервни тракт |трактови]].<ref name=Purves>{{citeCite book |vauthors=Purves D, Augustine GJ, Fitzppatrick D, etal |title=Neuroscience |edition=4th |publisher=Sinauer Associates |pages=11–20 |year=2008 |isbn=978-0-87893-697-7 |pages=11–20}}</ref><ref name=Marieb>{{cite book |vauthors=Marieb EN, Hoehn K |title=Human Anatomy & Physiology |edition=7th |publisher=Pearson |pages=388–602 |year=2007 |isbnid=ISBN 0-8053-5909-5 |pages=388–602}}</ref> Неурони се понекад називају ''нервним ћелијама'', мада је тај термин потенцијално погрешан јер многи неурони не формирају живце, и нерви обухватају и ненеуронске [[Шванове ћелије]] које покривају аксоне [[миелин]]ом.
 
Сваки живац је структура у облику кабла, која садржи снопове аксона. У оквиру нерва, сваки аксон је окружен слојем везивног ткива названим [[ендонеуријум]]. Аксони се повезују у групе нервних свежања, а сваки свежањ је умотан у слој везивног ткива названог [[перинеуријум]]. Коначно, читав живац је умотан у слој везивног ткива названог [[епинеуријум]].
 
== Анатомија ==
[[Датотека:1319 Nerve StructureN.jpg|thumb|Попречни пресек живца]]
 
Живци се деле у три групе на бази смера сигнала који проведе:
 
* ''[[Аферентно нервно влакно |Аферентни нерви]]'' проводе сигнале од [[сенсорни неурон |сензорних неурона]] до [[централни нервни систем |централног нервног система]], на пример за [[механорецептор]]е у [[кожа |кожи]].
* ''[[Еферентно нервно влакно |Еферентни нерви]]'' проводе сигнале од централног нервног система дуж [[Пирамидални пут |моторних неурона]] до њихових циљних [[мишићи |мишића]] и [[жлезда]].
* ''Мешовити нерви'' садрже аферентне и еферентне аксоне, и стога проводе и долазне [[Људска чула |сензорне]] информације и одлазне наредбе за мишиће у истом снопу.
 
Нерви се могу груписати у две категорије на бази тога где се повезују са централним нервним системом:
* [[кичмени живци]] ({{јез-лат|нерви спиналес}}), којих има 31 пар, инервирају (дистрибуирају се до/стимулишу) највећи део тела, и повезују се кроз [[кичма |кичму]] до [[кичмена мождина |кичмене мождине]] и тим путем до [[централни нервни систем |централног нервног система]]. Њима су дате словно-бројне дезигнације на бази [[Кичмени пршљен |кичменог пршљена]] кроз који се везују до кичменог стуба.
* [[мождани живци]] ({{јез-лат|nervi craniales}}) којих има 13 пари, инервирају делове главе, и директно су повезани са [[мозак |мозгом]] (посебно са [[Мождано стабло |можданим стаблом]]). Они се типично обележавају [[Римски бројеви |римским бројевима]] од 1 до 12, мада се [[Крајњи живац |кранијални живац нула]] понекад укључује. Осим тога, кранијални нерви се описују именима.
 
Сваки живац је покривен густим слојем [[Везивно ткиво |везивног ткива]], [[епинеуријум]]ом. Испод тог слоја је слој равних ћелија, [[перинеуријум]], који формира комплетни „рукав“ око снопа аксона. Перинеуријални слој исто тако досеже унутар живца и дели га у неколико свежњева влакана. Свако влакно окружује [[ендонеуријум]]. Тиме се формира затворена цев од површина кичмене мождине до нивоа где су аксонске синапсе спојене са мишићним влакнима, или се завршавају у [[Сензорни неурон |сенсорним рецепторима]]. Ендонеуријум се састоји од унутрашњег омотача од материјала који се назива [[гликокаликс]] и спољашње, деликатне, мреже од [[колаген]]ских влакана.<ref name="Marieb"/> Нерви су уснопљени заједно са [[Крвни суд |крвним судовима]], пошто неурони живаца имају веома високе енергијске захтеве.
 
Унутар ендонеуријума, индивидуална нервна влакна су окружена ниско-протеинском течношћу која се назива ендонеуријалним флуидом. Она делује на сличан начин са [[Ликвор |цереброспиналним флуидом]] у [[централни нервни систем |централном нервном систему]] и сачињава '''''крвно-нервну баријеру''''' која је слична [[крвно-мождана баријера |крвно-можданој баријери]].<ref>{{cite journal|last1=Kanda|first1=T|title=Biology of the blood-nerve barrier and its alteration in immune mediated neuropathies|journal=Neurol Neurosurg Psychiatry|date=Feb 2013|volume=84|issue=2|pages=208–212|pmid=23243216|doi=10.1136/jnnp-2012-302312|pages=208–212}}</ref> Молекулима се стога ограничава прелаз из крви у ендонеуријални флуид. Током развоја нервног [[оток |едема]] услед нервне иритације или повреде, количина ендонеуријалног флуида може да се повећа на месту иритације. То повећање количине флуида се може визуелизовати коришћењем [[магнетно ресонантна неурографија |магнетно резонантне неурографије]], и стога МР неурографија може да идентификује нервну иритацију и/или повреду.
 
== Извори ==
Ред 30:
 
== Литература ==
* {{Cite book|vauthors=Purves D, Augustine GJ, Fitzppatrick D, etal |title=Neuroscience |edition=4th |publisher=Sinauer Associates |year=2008|isbn=978-0-87893-697-7 |pages=11–20}}
{{Refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|authorlast=Јовановић|first=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9}}
* {{Cite book |ref= harv|authorlast=Јовановић|first=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=[[Научна књига]] |location=Београд, Загреб |year=1987}}
* [http://www.scholarpedia.org/article/Nervous_system Nervous system] William E. Skaggs, [[Scholarpedia]]
* {{cite book
| last = Bear | first = M. F.
|author2=B. W. Connors |author3=M. A. Paradiso
| title = Neuroscience: Exploring the Brain
Линија 41 ⟶ 42:
| date = 2006
| edition = 3rd
| isbn id={{page|year=|id=ISBN 0-7817-6003-8|pages=}}
}}
* {{cite book
Линија 50 ⟶ 51:
| publisher = Springer
| date = 2009
| isbn = 978-3-540-23735-8
| url = http://www.springer.com/biomed/neuroscience/book/978-3-540-23735-8}}
* {{cite book
| authorlink = Eric R. Kandel | last = Kandel | first = ER
|author2last2=Schwartz JH |first2=Schwartz|author3=Jessell TM
| title = [[Principles of Neural Science]]
| edition = 5th
| publisher = McGraw-Hill | location = New York
| date = 2012
| isbn id={{page|year=|id=ISBN 0-8385-7701-6|pages=}}
}}
* Squire, L. ''et al.'' (2012). ''Fundamental Neuroscience, 4th edition''. [[Academic Press]];. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-12-660303-0|pages=}}
* {{cite book
| last =Andreasen
Линија 73 ⟶ 74:
| dead-url =yes
| archive-date =February 24, 2007
| isbn =978-0-19-514509-0 }}
* Damasio, A. R. (1994). ''Descartes' Error: Emotion, Reason, and the Human Brain. '' New York, [[Avon (publishers)|Avon Books]]. {{ISBN| 0-399-13894-3}} (Hardcover) {{ISBN| 0-380-72647-5}} (Paperback)
* Gardner, H. (1976). ''The Shattered Mind: The Person After Brain Damage. '' New York, [[Random House|Vintage Books]], 1976 {{ISBNpage|year=1976|id=ISBN 0-394-71946-8|pages=}}
* Goldstein, K. (2000). ''The Organism. '' New York, Zone Books. . {{ISBNpage|year=2000|id=ISBN 0-942299-96-5|pages=}} (Hardcover). {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-942299-97-3|pages=}} (Paperback)
* {{cite book
| last =Lauwereyns
Линија 86 ⟶ 87:
| location =Cambridge, Massachusetts
| url =https://mitpress.mit.edu/9780262123105
|id=ISBN isbn =0-262-12310-X }}
 
{{Refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Живац