Џез — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 13:
| Поджанрови = Азијски Амерички џез • Авантгардни џез • [[Би-бап]] • Биг банд • Камерни џез • [[Кул (џез)|Кул џез]] • [[Free jazz|Фри џез]] • Цигански џез • Латински џез • Матични џез • Мини-џез • Модални џез • М-Бејз • Нео-боп • Оркестрални џез • Пост-боп • Страјд • [[Swing music|Свинг]] • Трећа струја • Традиционални џез • Традиционални поп • Вокални џез
| Фузиони жанрови = [[Acid jazz|ејсид џез]] • [[Afrobeat|афробит]] • [[Bluegrass music|блуграс]] • [[боса нова]] • [[crossover jazz|кросовер џез]] • [[dansband|дансбенд]] • [[фолк џез]] • [[free funk|фре фанк]] • [[humppa|хампа]] • [[Indo jazz|индо џез]] • [[jam band|џам бенд]] • [[jazzcore|џезкор]] • [[jazz-funk|џез-фанк]] • [[џез фузија]] • [[jazz rap|џез реп]] • [[kwela|квела]] • [[Mambo (music)|мамбо]] • [[Manila Sound|звук Маниле]] • [[ну џез]] • [[neo soul|нео сол]] • [[панк џез]] • [[ска џез]] • [[smooth jazz|смуд џез]] • [[swing revival|свинг рењуал]] • [[етно музика]]
| Регионалне сцене = [[Аустралија]] • [[Бразил]] • [[Куба]] • [[Француска]] • [[Индија]] • [[Италија]] • [[Јапан]] • Малави • [[Холандија]] • [[Пољска]] • [[Јужна Африка]] • [[Шпанија]] • [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]]
| Локалне сцене =
| Остале теме =
Ред 19:
[[Датотека:Jazzing orchestra 1921.png|250п|мини|Џез оркестар]]
 
'''Џез''' ({{јез-енгл|jazz}}) [[музика|музички]] је [[музички жанр|жанр]] који је настао у [[Афроамериканци|афричкоамеричким]] заједницама [[Њу Орлеанс]]а у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]<ref>{{Cite web|url=https://www.nps.gov/jazz/learn/historyculture/history_early.htm|title=Jazz Origins in New Orleans - New Orleans Jazz National Historical Park (U.S. National Park Service)|website=www.nps.gov|language=en|access-date=2017-03-19}}</ref> у касном 19. и раном [[20. век]]у,<ref>[http://www.oocities.org/valentinafabijanic/jazz.html „Шта је џез?“], ''-{oocities.org}-''. Приступљено [[25. мај]]а [[2014]].</ref> и развио се из корена у [[блуз]]у и [[рагтам]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.sbg.ac.at/ges/people/wagnleitner/usa3/nov26frame.htm|title=A Map of Jazz Styles by Joachim Berendt, "The Jazz Book"|last=|first=|date=|website=www.sbg.ac.at|access-date=2017-03-19}}</ref> Од [[доба џеза]] из 1920-тих, џез је почео да бива препознат као једна од главних форми музичког изражавања. Он се затим појавио у виду независних [[традиционална музика|традиционалних]] и [[популарна музика|популарних]] стилова, који су сви повезани заједничким везама афричкоамеричких и [[европскоамеричких]] музичког порекла са оријентацијом на извођењу.<ref name="Hennessey">[https://books.google.com/books/about/From_jazz_to_swing_black_jazz_musicians.html?id=nvskngEACAAJ Hennessey, Thomas, ''From Jazz to Swing: Black Jazz Musicians and Their Music, 1917-1935'']. Ph.D. dissertation, Northwestern University, (1973). стр. 470-473.</ref> Џез одликују [[свинг нота|свинг]] и [[блуз нота|блуз]] ноте, [[Позив и респонс (музика)|вокали]] позива и одговора, [[полиритам]] и [[Импровизација (музика)|импровизација]]. Џез има корене у [[Афричка музика|западно афричком]] културном и музичком изражавању, и у [[афричкоамеричка музика|афричкоамеричкој]] музичкој традицији укључујући [[блуз]] и [[рагтајм]], као и у музици европских војних лимених бендова.<ref>Ferris, Jean ''America's Musical Landscape''. Brown and Benchmark. {{page|year=1993|id=ISBN 0-697-12516-5||pages=228}}, 233}}</ref> Мада је основа џеза дубоко укорењена у црначком искуству Сједињених Држава, различите културе су допринеле њиховом сопстевеном искуству и стиловима уметничке форме. Интелектуалци широм света су поздрављали џез као „једну од америчких оригиналних уметничких форми“.<ref>Starr, Larry, and Christopher Waterman. [http://iipdigital.usembassy.gov/st/english/publication/2008/08/20080812212457eaifas0.7410852.html#axzz3QeZKNVtc "Popular Jazz and Swing: America's Original Art Form."] IIP Digital. Oxford University Press, 26 July 2008.</ref>
 
Основне музичке карактеристике су: [[Синкопа (музика)|синкопа]], [[вибрато]] и стална музичка пулсација у такту 4/4, која нема одговарајућу паралелу у класичној музици. Најуобичајенија форма је тема са варијацијама које се [[Импровизација (музика)|импровизују]] на стални хармонијски скелет оригиналне теме. Услед тога су ствараоци у џезу [[извођач]]и, а не композитори као у класичној музици.<ref name="а">[http://balkanrock.com/jazz-muzika/ „Jazz Muzika – Pojam, istorija i pravci“], Милош Најдановић, ''-{balkanrock.com}-'', [[6. септембар]] [[2008]]. Приступљено [[25. мај]]а [[2014]].</ref>
Ред 35:
Употреба речи у музичком контексту је била документована још 1915. у ''[[Чикаго трибјун]]у.''<ref name=CDT>{{Cite news|url=http://www.omf.paris-sorbonne.fr/IMG/pdf/1915_article_Seagrove.pdf |title=Blues is Jazz and Jazz Is Blues |last=Seagrove|first=Gordon |newspaper=[[Chicago Tribune|Chicago Daily Tribune]] |format=PDF |date=July 11, 1915 |accessdate=November 4, 2011 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120130130212/http://www.omf.paris-sorbonne.fr/IMG/pdf/1915_article_Seagrove.pdf |archivedate=January 30, 2012 |df= }} Archived at Observatoire Musical Français, [[Paris-Sorbonne University]].</ref> Њена прва документована употреба у музичком контексту у Њу Орлеансу је била 14. новембера 1916 у новинама -{''[[Times-Picayune]]''}- у чланку о „-{''jas''}- бендовима“.<ref>{{cite web|last=Zimmer|first=Benjamin|author-link=Benjamin Zimmer|title="Jazz": A Tale of Three Cities|url=http://www.visualthesaurus.com/cm/wordroutes/1876/|work=Word Routes|publisher=The Visual Thesaurus|date=June 8, 2009|accessdate=June 8, 2009}}</ref> У једном интервјуу са [[National Public Radio|-{NPR}-]], музичар [[Eubie Blake|Јуби Блејк]] је понудио своје сећања оригиналне сленг конотације термина, говорећи: „Кад га је Бродвеј преузео, они су га звали -{''J-A-Z-Z''}-, мада се то није тако звалао. Реч се писала са -{''J-A-S-S''}-, што је било прљаво, и ако сте знали о чему се ради, не бисте то рекли испред дама.“<ref>[http://www.npr.org/2016/03/19/470879654/the-musical-that-ushered-in-the-jazz-age-gets-its-own-musical "The Musical That Ushered In The Jazz Age Gets Its Own Musical", ''NPR Music'', March 19, 2016]</ref> [[American Dialect Society|Америчко друштво дијалеката]] је именовало џез [[Реч године|речју двадесетог века]].
 
Показало се да је веома тешко дефинисати џез, пошто је он обухватао тако шириок опсег музике која покрива период од преко 100 годна, од [[рагтајм]]а до 2010-ере [[рок музика|роком]]-прожете [[Џез фузија|фузије]]. Било је покушаја да се дефинише џез из перспективе других музичких традиција, као што је европска музичка историја афричке музике. Критичар [[Joachim-Ernst Berendt|Јоахим-Ернст Берендт]] сматра да његов мандат и његова дефиниција треба да буду шири,<ref name="Joachim E. Berendt 1981. Page 371">Joachim E. Berendt. ''The Jazz Book: From Ragtime to Fusion and Beyond''. Translated by H. and B. Bredigkeit with Dan Morgenstern. 1981. Lawrence Hill Books. {{page|year=|id=|pages=(1981). стр. 371}}.</ref> дефинишући џез као „форму [[Уметничка музика|уметничке музке]] која води порекло из Сједињених Држава кроз конфронтацију црначке и европске музике“<ref>[[Berendt, Joachim Ernst]] (1964) [https://books.google.com/books?ei=8Rz-UdDVDefb7AbhvYCYBA&id=pjgYAQAAIAAJ&dq=Joachim+Berendt+which+originated+in+the+United+States+through+the+confrontation+of+blacks&q=confrontation#search_anchor ''The New Jazz Book: a History and Guide''. стр. 278. Peter Owen.] At Google Books. Retrieved 4 August 2013.</ref> и тврди да се он разликује од европске музике по томе што џез има „специјални однос с временом дефинисаним као '[[Свинг (стил извођења џеза)|свинг]]'“, да обухвата „спонтаност и виталност музичке продукције у којој импровизација игра улогу“ и да садржи „звучност и начин фразирања који одражава индивидуалност извођачког џез музичара“.<ref name="Joachim E. Berendt 1981. Page 371"/> По мишљењу [[Robert Christgau|Роберта Кристгауа]], „већина нас би рекла да је измишљање значења уз опуштеност у основи и обећање џеза“.<ref>{{cite news|last=Christgau|first=Robert|authorlink=Robert Christgau|date=October 28, 1986|url=http://www.robertchristgau.com/xg/cg/cgv10-86.php|title=Christgau's Consumer Guide|newspaper=[[The Village Voice]]|location=New York|accessdate=September 10, 2015}}</ref>
Ширу дефиницију која обухвата све радикално различите области џеза је предложио Травис Џаксон: „то је музика која обухвата квалитете као што је свинг, импровизацију, групну интеракцију, развијање 'индивидуалног гласа' и отварање различитих музичких могућности“.<ref name="Elsdon">In [http://www.fzmw.de/2003/2003_12.htm Review of ''The Cambridge Companion to Jazz''] by Peter Elsdon, ''FZMw (Frankfurt Journal of Musicology)'' No. 6, 2003.</ref> Крин Гибард је дао један преглед дискусије о дефиницијама, наводећи да је „џез констракт“ који мада је вештачки, још увек је користан за означавање „бројних музичких праваца са довољно заједничког да се схвате као део кохерентне традиције“.<ref>{{harvnb|Cooke|Horn|2002|pp=1, 6}}</ref> За разлику од напора коментатора и ентузијаста одређених типова џеза, који су се залагали за уже дефиниције које искључују друге типове, сами музичари обично нерадо дефинишу музику коју свирају. Како [[Duke Ellington|Дјук Елингтон]], један од најпознатијих фигура џеза каже: „То је све музика“.<ref>{{cite journal|last=Luebbers|first=Johannes|date=September 8, 2008|title=It's All Music |journal=Resonate |publisher= Australian Music Centre}}</ref>
Ред 84:
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Litweiler|first=John|title=The Freedom Principle: Jazz After 1958|publisher=Da Capo|year=1984|id=ISBN 0-306-80377-1|ref=harv}}
* Joachim Ernst Berendt, Günther Huesmann (Bearb.): ''Das Jazzbuch''. 7. Auflage. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main,. {{page|year=2005|id=ISBN 3-10-003802-9|pages=}}
* Burns, Ken, and Geoffrey C. Ward. 2000. ''Jazz—A History of America's Music''. New York: Alfred A. Knopf. Also: The Jazz Film Project, Inc.
* {{Cite book|ref= harv|last1=Levine|first1=Mark|title=The Jazz theory book|year=1995|publisher=Sher Music|location=Petaluma, Calif.|id=ISBN 1-883217-04-0|url=https://books.google.com/books?id=iyNQpJ4oaMcC&lpg=PT6&ots=-InnWrZpvB&dq=isbn%201-883217-04-0&pg=PT6#v=onepage&q=isbn%201-883217-04-0&f=false|ref=harv}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Cooke|first=Mervyn|year=1999|title=Jazz|publication-place=London|publisher=Thames and Hudson|id=ISBN 0-500-20318-0|ref=harv}}.
* {{cite book|last=Carr, |first=Ian. ''|title=Music Outside: Contemporary Jazz in Britain.'' |location=2nd edition. London: |publisher=Northway. {{page|year=|isbn=978-0-9550908-6-8|pages=}}
* Collier, James Lincoln. ''The Making of Jazz: A Comprehensive History'' (Dell Publishing Co., 1978)
* {{citeCite book|ref= harv|last=Dance|first=Stanley|title=The World of Earl Hines|location=|publisher=Da Capo Press|year=1983|id=ISBN 0-306-80182-5|pages=}} Includes a 120-page interview with Hines plus many photos.
* [[Miles Davis|Davis, Miles]]. {{cite AV media|last=Davis|first=Miles|title=Boplicity|publisher=Delta Music plc.|date=2005|id= UPC 4-006408-264637}}
* Downbeat . ''The Great Jazz Interviews'': Frank Alkyer & Ed Enright (eds). Hal Leonard Books. . {{page|year=2009|isbn=978-1-4234-6384-9|pages=}}
* Elsdon, Peter. 2003. "''The Cambridge Companion to Jazz'', Edited by Mervyn Cooke and David Horn, Cambridge: Cambridge University Press, 2002. Review." ''Frankfürter Zeitschrift für Musikwissenschaft'' 6:159–75.
* {{cite book|author=Giddins, Gary. 1998. ''|title=Visions of Jazz: The First Century''. |location=New York: |publisher=Oxford University Press. {{page|year=|id=ISBN 0-19-507675-3|pages=}}
* {{cite book|author=Gridley, Mark C. 2004. ''|title=Concise Guide to Jazz'', |location=fourth edition. Upper Saddle River, NJ: |publisher=Pearson/Prentice Hall. {{page|year=|id=ISBN 0-13-182657-3|pages=}}
* Nairn, Charlie. 1975. ''Earl 'Fatha' HInes'': 1 hour 'solo' documentary made in "Blues Alley" Jazz Club, Washington DC, for ATV, England, 1975: produced/directed by Charlie Nairn: original 16mm film plus out-takes of additional tunes from that film archived in British Film Institute Library at bfi.org.uk and http://www.itvstudios.com: DVD copies with Jean Gray Hargrove Music Library [who hold The Earl Hines Collection/Archive], University of California, Berkeley: also University of Chicago, Hogan Jazz Archive Tulane University New Orleans and Louis Armstrong House Museum Libraries.
* {{Cite book|ref= harv|last=Peñalosa|first=David|year=2010|title=The Clave Matrix; Afro-Cuban Rhythm: Its Principles and African Origins|location=Redway, CA|publisher=Bembe Inc.|id=ISBN 1-886502-80-3|ref=harv}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Џез