[[Датотека:Serbo croatian language2005-sr.png|мини|300п|Подручје на коме се већински говори српски и хрватски језик (2005. година).]]
[[Датотека:Dijalekti-Štokavskog-narečja.svg|мини|300п|Простор штокавског наречја, приказујући [[Торлачки дијалект|торлачко наречје]] као његов саставни део.]]
'''Србохрвати''' су [[Словени|словенски народ]] у чије је постојање крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век|20.]] века веровала група хрватских и српских интелектуалаца, заговорника [[Јужни Словени|јужнословенске]] унитаристичке [[идеологија|идеологије]], окупљена око хрватског књижевника и политичара [[Милан Марјановић|Милана Марјановића]]. По схватању Марјановића и његових истомишљеника, [[Срби]] и [[Хрвати]] су били одвојена [[Списак словенских племена|словенска племена]] пре доласка [[ОсманскиОсманско Турцицарство|Турака]] на [[Балканско полуострво|Балкан]], али је доба [[Османско царство|отоманскеосманске]] превласти, поготово непрестане народне сеобе, у потпуности разорило стара [[Списак словенских племена#Јужнословенска племена|јужнословенска племена]] и њихове племенско-државне творевине, и створило једну јужнословенску народну и етничку масу на [[Српскохрватски језик|српскохрватском]] , односно [[Штокавско наречје|штокавском]], говорном подручју. По Марјановићевом схватању, Србохрвати су као народ састављени од, у данашњим оквирима) [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] штокаваца, [[Црногорци|Црногораца]] и [[Горанци|Горанаца]] штокавца, а српскохрватски народни простор је, такође у данашњим оквирима) простор бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] без територије [[Словенија|Словеније]] и [[Република Македонија|Македоније]]. Постојање заједничког језика који становништву никада није био наметнут је овде узето као доказ биолошког јединства Србохрвата. По Марјановићу, ово народно јединство је почетком 19. века већ било утемељено, иако је Србохрватима фалила свест о јединству као и заједничко народно име, које је Марјановић предложио.
