Мрњавчевићи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Историја: сређивање |
|||
Ред 33:
Након смрти цара Душана, Вукашин Мрњавчевић избио је у ред најзначајније српске властеле, а затим обласних господара. Добивши претходно за кратко деспотску титулу, он је 1365. године крунисан за краља и постао савладар цара [[Стефан Урош V|Уроша]]. Крунисање је обавио пратријарх Сава -{IV}- уз благослов царице Јелене и њеног сина Уроша. Вероватно је још тада за младог краља проглашен најстарији Вукашинов син [[Марко Краљевић|Марко]]. Овај чин је изазвао незадовољство остале властеле, јер је тиме била угрожена династија Немањића, а фаворизована нова династија Мрњавчевића. Легалност проглашења за краља потврђује и ковање заједничког новца у ковници цара Уроша, као и фреско-портрети у цркви Св. Николе у манастиру Псачи, где су представљени заједно. Вукашин је са цареве леве стране, што је уобичајена поза у приказивању савладара.
[[Датотека:NovacKraljVukasin.jpg|мини|новац краља Вукашина]]
Поред центра у Прилепу, Вукашин је за време цара Уроша завладао Скопљем и Призреном. По неким изворима је и Приштина припадала Вукашину. Проширивши се на делове Косова, Мрњавчевићи су дошли у сукоб са Николом Алтомановићем и Лазарем Хребељановићем. До битке је дошло на Косову 1369. године, а у том сукобу цар Урош се ставио на страну рашке властеле. Мрњавчевићи су однели победу над Николом Алтомановићем и од тада је прекинута сарадња између цара и његовог савладара, тако да је од тада Вукашин иступао потпуно самостално. Но, то му није помогло да се успешно супротстави [[
Вукашин је био ожењен Јеленом (која се у изворима још зове Аљена и Јевросима), која се после Маричке битке замонашила као монахиња Јелисавета и умрла после 1388. Из тог брака родила су се четири сина: Марко, Иваниш, Андријаш и Дмитар и једна ћерка Оливера, која је била удата за [[Ђурађ I Балшић|Ђурђа -{I}- Балшића]].
Ред 43:
Најмање података има о четвртом Вукашиновом сину, [[Иваниш Мрњавчевић|Иванишу]]. По неким изворима он је други по реду, одмах после Марка. Исти извор наводи да је Иваниш рано отишао у Зету код Балше -{II}- и заједно са њим погинуо у бици на Саурском пољу 1385. године.
С друге стране, Угљеша је био ожењен Јеленом (касније монахиња [[Јефимија]]), ћерком кесара Војихне, господара Драме. Са титулом великог војводе, он је заједно са тастом загосподарио читавим крајем на граници Романије. Иако се није сретао међу дворанима царице и монахиње Јелене-Јелисавете на двору у [[Сер (град)|Серу]], она га је називала вољеним нећаком преузвишене деспине Србије. Све те родбинске везе су утицале да он веома брзо постане водећа личност Серске државе, тада већ осамостаљене велике области. 1365. године Угљеша је од царице Јелене преузео власт у Серу, са титулом деспота, коју је управо у то време добио од цара Уроша. Серска област имала је велики економски и политички значај, а у њеном саставу било је и полуострво [[Халкидики]] са [[Света гора|Светом гором]].
Угљеша Мрњавчевић је у браку са Јеленом имао само једно дете, Угљешу Деспотовића, који је умро са 4 године и сахрањен у манастиру [[Хиландар]].
| |||