Доклеа — разлика између измена

м
сређивање
м
м (сређивање)
{{bez_izvora}}
[[СликаДатотека:The ruins of the Roman city (1) (9724138162).jpg|мини|десно|220п|Остаци Доклеје]]
[[Датотека:Anticka Doclea.jpg|десно|мини|300п|Положај античког града и [[римски путеви]]]]
'''Доклеа''' ({{јез-лат|Doclea}} — ''Доклеа'', ''Доклеја'', касније названог ''Дукља'') или '''Диоклеја''' (''-{Dioclea}-''), је стари [[Стари Рим|римски]] град који се налазио у близини данашње [[Подгорица|Подгорице]], на ушћу [[Зета (река)|Зете]] у [[Морача|Морачу]]. Некада је био главни град провинције [[Превалис]]. Најјужнији дио ове провинције се по том граду називао Диоклиција (''-{Dioclitia}-''). Као Доклеа (''-{Doclea}-'') први се пут помиње код Птолемеја, а касније и у „Епитоми“ Аурелија Виктора, у -{IV}- вијеку. Именом ''-{Dioklea}-'' помиње се код византијских писаца. Не зна се како је и када Дукља опустјела. [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] је спомиње као напуштене рушевине. Кад су [[ОсманскиОсманско Турцицарство|Османлије]] почелипочеле [[1474]]. ширити [[Подгорица|Подгорицу]], средњовјековну [[Рибница|Рибницу]], употријебили су за градске [[бедем|бедеме]]е и куће камење са рушевина Дукље. О некадашњем њеном сјају свједоче остаци масивних зидова у облику [[паралелограм]]а, трагови моста преко Мораче, многи стубови, рушевине једне палате или храма, који околни становници зову „царски двор“, многи саркофази са [[басрељеф]]ом и многе надгробне плоче с [[латински језик|латинским]] натписима. У њој је нађено много новца, понеки златни, већином из 2. и 3. вијека. У неким списима из каснијег средњег вијека спомиње се да је цар [[Диоклецијан]], који је у ствари био из [[Солин]]а, био родом из овог града, да га је он први основао и да се по њему и прозвао.
[[Датотека:Doclea Roman city Podgorica.jpg|мини|326x326пискел|Поглед на град из птичије перспективе]]
 
 
=== Изглед града ===
Мада је својим природним положајем заштићена ријекама са три стране, Доклеја је била опасана [[бедем|бедемима]]има, дебљине од 2–2,30 метара, прилагођеним конфигурацији терена. Основа му је издужени неправилни могоугаоник. Најјачи бедем је био на источној страни. На сјеверној страни су још увијек видљиво више остатака кула, а изнад ушћа Ширалије налазио се бастион. Широка градска улица "''-{via principalis}-''", на којој се налазио свечани [[славолук]], ишла је правцем сјеверозапад-југоисток. На средини града сјекла се са другом главном улицом. Према Ширалији се налазила западна капија. На другом крају, према Морачи, налазила се јужна капија и мост преко ријеке. Око западне капије, преграђене у -{III}- вијеку, пронађени су сви остаци царских натписа. У граду су се, између осталог, поред форума налазиле типично римске зграде палате, купатило (терме), просторија за гимнастичке игре (''-{palastra}-'') као и два храма. У базилици су нађени трагови [[мозаик|мозаичког]] пода.
 
=== Водовод ===
 
=== Центар провинције Превалис ===
У римском периоду Доклеја је била најзначајнији урбани центар на територији данашње [[Црна Гора|Црне Горе]]. У првом времену римске владавине (провинција [[Илирик]], касније провинција [[Далмација (римска провинција)|Далмација]]) прије оснивања провинције [[Превалис]], у овај град су у мањем броју досељавани ислужени ветерани из [[Римска легија|римских легија]], рјеђе [[Италици]] који су насељавали приморска мјеста ([[Рисан]], [[Бигова]], [[Будва|Будву]] и [[Улцињ]]), па исти није имао статус колоније. Наиме, имао је одређену самосталност, као центар илирског племена Доклеата. Са карактеристиком муниципија се помиње од времена Флавијеваца (владавине Веспазијана). Стога је у Доклеји често гентилно име било Флавији (''-{Flavii}-''), а као женски кономен често је име Тертула (''-{Tertulla}-''), које је носила жена императора Тита и баба императора Веспазијана.
 
Са оснивањем провинције Превалис, град је постао њен центар, мада је на сеоском подручју око града романизација била веома слаба.