Силуета — разлика између измена

м
Швајцарски писац о уметности [[Јохан Каспер Лаватер]] (-{Johanna Casper Lavater}-), који је научио да ради профиле у папиру углавном да би сам резао и сакупљао портрете својих савременика, оставио је и много портрета свог лика. Његов ''Есеј о физиономији'' (|Essays on Physiognomy, 1770) умногоме је подстакао занимање за уметност силуета. Историчари уметности су сагласни да је најбољи, најуспешнији и највећи од свих силуетиста био [[Џон Миерс]] (-{John Miers}-, 1756-1821). Овај уметник је веома фино осликавао детаље на црној картици али су му најлепши профили они на гипс-црним позадинама са свим детаљима косе, муслинских велова на одећи, и сивим прозрачним детаљима на црној позадини. Он је, како описују савременици, поседовао необичну вештину у добијању веома финих валерских прелаза у својим портретима. Радио је у Њукастлу, Манчестеру, Ливерпулу и Единбургу.
 
[[Датотека:Силуета Ферхадије (Бања Лука, Република Српска).jpg|лево|мини|Силуета [[Џамија Ферхадија (Бања Лука)|Ферхадије]], [[Бања Лука]]]]
[[Датотека:Airplane silhouette.svg|лево|мини|Саобраћани знак у облику силуета, ознака да је у близини аеродором]]
 
== Друге теме и мотиви ==
Током времена, осим за портрете у профилу, тај начин изражавања је примењиван и у другим темама и мотивима, а и у разним техникама. Поред тога, долазило је и до варирања главног мотива у односу на позадину, нпр. уместо црног, светли силует на тамној позадини. Крајем 19. века, и почетком наредног цртачи су користили стил силует да истакну линију женског тела на модним цртежима, приликом представљања појединих [[Историја костима|стилова одеће]]. Касније су, уместо само црног или белог, унети и други тонови, на пример модроплави, тамнозелени, тамносмеђи на пастелној позадини, или обрнуто. Повећано је и богатство мотива: у техници силует приказивани су удвојени профили, фигуре брачних парова, обриси градова, животиња, цвећа, симболи у графичарском означавању и путној сигнализацији... Силуетне слике могу бити израђене у било ком уметничком медију или материјалу, али је и традиционални облик, исецање портрета из црне картица, настављен у 21. веку.