Данак у крви — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Cat-a-lot: премештање из Категорија:Српска историја под Отоманском влашћу у Категорија:Српска историја под османском влашћу |
м сређивање |
||
Ред 1:
[[Датотека:Bloodtax.jpg|мини|250п|Данак у крви из Палате [[Палата Топкапи|Топкапи]]; гравура на којој се види како су дечаци отимани од породица и одвођени да одрасту у заточеништву да би касније постали елитна војска Османског царства]]
'''Данак у крви''' ({{јез-рум|tribut de sânge}}, {{јез-буг|кръвен данък}}, {{јез-тур|devşirme}} „сакупљање“; {{јез-грч|παιδομάζωμα}}, -{paedomazoma}-, „сакупљање деце“) је био систем прикупљања младих дечака из освојених [[хришћанство|хришћанских]] земаља у [[Османско царство|Османском царству]], као вид редовног опорезивања са циљем да се направи верна робовска војска (коју су раније чинили ратни заробљеници) — Аџеми оџак односно [[јањичари]], и класа (војних) администратора.
== Структура и правила ==
Ред 16:
Данак се сакупљао у [[балканско полуострво|балканским]] хришћанским земљама које су биле под турском влашћу. Отприлике сваке четири године, дечаци између 8 и 10 година старости били су одвођени од својих породица. Иако су углавном то били млађи дечаци, понекад би одводили и младиће до 20 година старости. Одвођен је између сваког десетог и четрнаестог дечака у одређеној заједници<ref name="Danak" />.
Сакупљање данка је обављао виши јањичараски официр (који је такође био исто тако одведен) заједно са својим војницима и секретарем. Дечаци који су сакупљани звали су се '''кул''', '''гилман''' или '''оглан'''<ref name="Danak" />. Дељени су у две групе. Они који су били у одличној физичкој форми, слати су у султанову палату, а остали су слати турским породицама у [[Анадолија|Анадолији]] и [[Румелија|Румелији]]. Обука је трајала од 3 до 7 година током које су се дечаци учили турском и
== Обука ==
Ред 26:
== Служба ==
Када би дечаци напунили 20 година, били би распоређени у [[јањичари|јањичарске]] војне јединице. Ово се дефинисало као „ослобађење“, али та слобода јањичара се састојала у томе да више нису могли да буду продати или поклоњени<ref name="Danak" />.
Већина мушкараца није остајала на двору. Неки су добијали земљу и постајали спахије, и чинили су део коњице. Највиши чин који су могли да добију био је чин официра. Они који су остајали на двору, имали су веће шансе да направе неку каријеру. Неки од њих су били постављени са [[санџак-бег|санџакбегове]], управитеље малих провинција које су се називале санџаци, и могли су да се уздигну до [[беглербег]]а, управитеља једне од 31 веће провинције на које је царство било подељено. Највиши чинови, које су само малобројни достигли, били су чинови [[везир]]а и [[Велики везир|великог везира]].<ref name="Danak" />
| |||