Отворите главни мени

Промене

м
сређивање
== Ток рата ==
 
Аустрија објављује рат [[9. фебруар]]а [[1788]], али је ефекат изненађења изостао и заузета је само [[Ада Кале]]. Аустријанци не желе устанак у Србији, а фрајкоре не сматрају за самосталне јединице, али како им војска није била спремна дешава се управо супротно приморани су да им фрајкори воде скоро све операције и подбуњују становништво на устанак. Главни аустријски циљ је Београд који хоће да заузму отсецањем и исцрпљивањем затворити путеве за појачања од [[Шабац|Шапца]] и [[Пожаревац|Пожаревца]]. Са своје стране, Турци не могу ни да прикупе војску из [[Румелија|Румелије]].
 
Одред [[Коча Анђелковић|Коче Анђелковића]] (од 400 до 500 људи) прелази на дан објаве рата из [[Банат]]а у Србију са задатком да пресече [[цариградски друм]]. За две недеље узима Пожаревац и [[Коларе]], а због побуна и опасности Турци беже и из [[Смедеревска Паланка|Паланке]], [[Баточина|Баточине]] и [[Багрдан]]а у које Коча улази без отпора. Аустријска војска остаје неактивна (ишчекују да руске победе вежу турску главнину), па се Коча повлачи у Банат.
 
== Последице ==
У рату је учествовало око 18.000 Срба на страни Аустрије, стекли су ратно искуство, неки официрске чинове и одликовања а неки и војно образовање.<ref>''Други српски устанак'', Миладин Стевановић, Горњи Милановац. 1990. pp. 14.</ref> С обзиром да Свиштовским миром није померена значајно граница Османског царства упркос значајним губицима на бојном пољу, један од уступака је био и општа амнестија за побуњенике а у каснијим годинама, 1793. и 1794. године је султан Селим III ферманима дозволио слободу трговине и делимично проширење локалне самоуправе.<ref>''Српско питање'', Јован Базић, Службени лист Србије и Црне Горе, Београд. 2003. ISBN 978-86-355-0586-2. стр. 24</ref> Трговачке и културне везе Срба из Аустрије и Турске јачају.
 
Дешавају се промене и у животу Срба у Аустрији због учешћа и заслуга у рату са Турском, повластице су биле отварање Илирске дворске канцеларије у Бечу (за Србе из Војводине), давање права слободе вероисповести, право запошљавања у државној служби итд.<ref>''Српска држава и настајање српске нације'', Драгослав Јанковић, Зборник:Настанак и развитак српске нације, Београд. 1978. pp. 50.</ref>