Ђакова буна — разлика између измена

'''Ђакова буна''' је била буна народа [[Србија|Србије]] против владавине кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Крајем [[1824]]. откривене су у [[Рудник|Рудничкој нахији]] припреме за буну ширих размера. Трагови су водили у друге нахије, па су у ноћи уочи [[23. јануар|23. јануара]]а [[1825]]. откривени завереници из [[Селевац|Селевца]] ([[Смедеревска Паланка]] ) у [[Смедерево|Смедеревској нахији]].

У исто време, по налогу кнеза Милоша, кренуо је у Селевац и [[Јован Обреновић]], али се због буне задржао у [[Азања|Азањи]]. Обавештени о томе, сељаци су прешли у Азању, где се до идућег јутра искупило око 2.000 људи. Жалили су се на старешине, зулуме, и дажбине и тражили да се збаци Вулићевић и за кнеза постави [[Милоје Ђак|Милоје Поповић Ђак]], трговац из [[Кусадак|Кусатка]]. Момци из [[Јасеница|Јасенице]] и [[Лепеница|Лепенице]], које је Јован Обреновић повео са собом, прешли су на страну побуњеника. Јован Обреновић обећао је сељацима задовољење њихових захтева, дозволио им да збаце омрзнуте старешине, изаберу друге и пошаљу депутацију кметова кнезу Милошу.

Милоје Ђак се није задовољио голим обећањима, већ је [[29. јануар|29. јануара]]а са четом дошао у [[Смедеревска Паланка|Паланку]] и позвао народ на окуп, а свог брата Милића је послао преко [[Морава|Мораве]] да подигне буну у [[Пожаревац|Пожаревачкој нахији]]. Буна је брзо захватила, Смедеревску, [[Крагујевац|Крагујевачку]], [[Београд|Београдску]]ску и Пожаревачку нахију.

Кнезу Милошу је са скупштине [[1. фебруар|1. фебруара]]а упућен акт у коме се тражи да се укине „кнежевски зулум“, смање порези и друге дажбине, забрани кулучење старешинама и врате народу политичка права и самоуправа.<ref>[[Енциклопедија Југославије]] ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1984. том 3 стр. 724</ref>. У свом одговору кнез Милош је оптужио Ђака за везу с [[Турци]]ма, навео да су то захтеви шаке незадовољника и претио побуњеницима војском.

Скупштинским актом од [[2. фебруар|2. фебруара]]а одговорено је да су на скупштини окупљени представници свих 12 нахија и да су то захтеви народа целе Србије. Кнез Милош је сакупио нешто војске, која је под [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучићем Перишићем]] стигла већ 2. фебруара на положаје према побуњеницима. Читаве ноћи уочи [[3. фебруар|3. фебруара]]а Ђак се саветовао са вођама побуњеника. Одлучено је да се одустане од оружаних сукоба, упути депутација за захтевом кнезу Милошу, а народ распусти. Вучић је пропустио депутацију, али није сачекао да се побуњеници разиђу, већ их је напао с леђа. У сукобу је и сам Ђак рањен, али је успео да измакне. Обезглављени сељаци су постали жртве Вучићевих репресалија.

Ђак је касно увидео грешку коју је учинио. Кад су га ухватили и довели пред кнеза Милоша, [[7. фебруар|7. фебруара]]а, изјавио му је да се ни темељи његовог конака не би познавали да се само знало како ће поступити са народом. Кнез Милош га је дао војсци да му суди. Ђак је пројахао кроз постројену воску која је пуцала изнад његове главе. Кнез Милош је био згранут, али се [[Јеврем Обреновић]] снашао, стигао Ђака и убио га из пиштоља.