Народна скупштина Србије 1874—1875. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 1:
'''Редовни сазив Народне скупштине''' је био одржан у Београду у периоду [[8. новембар]] [[1874]]
== Народна скупштина у Београду 1874
[[Милан Обреновић|Кнез Милан]] приликом преузимања власти затекао је Скупштину која је, y великој већини, била либерална, и тек по изузетку y њој је био и по неки консервативац. [[Прва влада Јована Ристића|Прву своју]] владу Кнез је поверио [[Јован Ристић|Јовану Ристићу]] који се и као намесник кнежевског достојанства и доцније ослањао на либерале, али је нешто доцније ту владу заменио [[Влада Јована Мариновића|консервативним министарством]] [[Јован Мариновић|Јована Мариновића]], што y либерално расположеној Скупштини није било добро виђено. Уз све то, рад са Скупштином настављен је са неизбежним трзавицама, као што је на пример била она са оптужбом бив. министра војног [[Јован Бели-Марковић|Јована Бели-Марковића]]. Прошавши кроз разне фазе, Мариновићево министарство водило је и нове изборе, a како је Скупштина радила све три године y три редовна и једном ванредном сазиву, расписани су [[Парламентарни избори у Кнежевини Србији 1874.|нови избори]] за 24. октобар 1874. године, за законодавну Народну скупштину, за 1874, 1875. и 1876. годину.
Ред 12:
Три дана доцније образовано је [[Влада Аћима Чумића|ново министарство]] које је Кнез поверио [[Аћим Чумић|Адаму Чумићу]]. 26 новембра то министарство појавило се пред Скупштином, са изјавом да Кнез намерава да Скупштину одложи до 14. јануара 1875. Скупштина је после тога била одложена до означенога рока, али је ипак стигла да једном кратком Адресом одговори на Кнежеву Беседу.
14. јануара 1875. Скупштина је наставила рад. Почело се са интерпелацијама на владу да ли је припремила потребни материјал за рад Скупштине. То је дало повода претседнику министарства Чумићу да постави питање поверења влади, и то одмах и без дебате. Поверење влади било је изгласано, али је влада Чумићева која је, према Чумићевој изјави y Скупштини, постављала питање да ли y Скупштини не налази према себи „гомилу непријатеља" морала да демисионира. Седнице скупштинске поново су одложене за неколико дана. 22. јануара била је образована [[Влада Данила Стефановића|нова влада]] под председништвом [[Данило Стефановић|Данила Стефановића]], и она се претставила Скупштини. Скупштинска већина примила је и ову владу са неповерењем, a као израз тога неповерења дошле су безбројне интерпелације, њих преко тридесет на броју. Велику забуну направио је и један предлог одбора за молбе и жалбе, који је ишао директно за тим да се осуди влада Чумићева. Напослетку 13. марта 1875. Скупштина је распуштена Кнежевим указом с тим, да се кроз четири месеца изврше [[Парламентарни избори у Кнежевини Србији 1875.|нови избори]].<ref name="НС1874/5"
=== Законодавни рад ===
Ред 19:
Закон о заложницама Управе фондова; * закона о окружним штедионицама; * закона о устројству Министарства војног (лекарска струка и болнички персонал); закон о збориштима и вежбалиштима народне војске; * закона о устројству војске (двогодишњи војни рок); ** закона о устројству војске (регрутовање стајаће војске); закон о војним набавкама и лицитацијама; закон о приправницима професорским на Великој школи; закон о збору учитеља народних школа и о њином накнадном учењу; закон о посмртној плати учитељима и наставницима средњих школа; закон о регулисању периодичне плате професора велике и средњих школа;
Како је y Кнежевој беседи било поменуто питање измене Устава, Скупштина се и њиме бавила. Поднесена су била два предлога: један консервативни, Гарашанинов, и други, либерални, Аксентија Ковачевића и другова. Оба предлога прочитана су y Скупштини, али по њима даље ништа није предузимано.<ref name="НС1874/5"
== Референце ==
Ред 32:
пре=[[Народна скупштина Србије 1874.|Ванредни сазив Народне скупштине<br />1874]]|
списак=[[Народне скупштине Србије]]
[[1874]]
после=[[Народна скупштина Србије 1875—1876.|Редовни сазив Народне скупштине<br />1875
}}
| |||