Велике сеобе Срба — разлика између измена

'''Велика сеоба Срба''' се односи на две повезане миграције становништва у [[17. век|17.]] и [[18. век]]у приликом којих је велики број [[Срби|Срба]] са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и јужних крајева прешао на север, у области [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]] (данас делови [[Србија|Србије]] -— [[Војводина|Војводине]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Хрватска|Хрватске]]) и населио се у деловима [[хабзбуршка Угарска|Хабзбуршке Угарске]] и [[Краљевина Славонија|Славоније]], као и [[Војна крајина|Војне крајине]].

| chapter = 5 -— Настајање модерног хришћанског друштва|pages=150

Период аустријске владавине потрајао је две деценије (1718—1739). Наиме, након новог [[Руско-аустријско-турски рат (1735—1739)|аустријско-турског рата 1737—1739.]], [[Београдски мир|Београдским миром]], [[Турска]] је повратила изубљене територије и поново је граница упостављена на [[Сава|Сави]] и [[Дунав]]у, а [[Београд]] је постао средиште [[пашалук]]а. Поновно успостављање турске власти довело Друге велике сеобе Срба. Плашећи се турске одмазде, Срби су на челу са [[патријарх]]ом [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенијем IV Јовановићем]] кренули у [[Аустрија|Аустрију]] [[1740]]. године.<ref>Читанка првог Српског устанка, март 2006., Издавач: ‘‘НИП Дечје новине -— Издавачка делатност д. о. о.‘’</ref> Турци су на разне начине покушавали да придобију Србе у Београдском пашалуку, због близине границе и због тога су им давали разне привилегије. Притисак на српско становништво у пашалуку био је знатно мањег интензитета него у другим деловима Турске, а и [[Читлучење]] је било мање изражено у Беогардском пашалуку. Друга велика сеоба Срба је по броју исељеника и последицама знатно мања.

Слика:Srpske privilegije 1732.jpg| <center> Привилегије Срба у Хабсбуршкој Монархији -— насловна страна књиге из 1732. године

Услед ових сеоба број српских становништва на Косову и Метохији се драстично смањио.<ref>{{cite web|url=http://www.bosnafolk.com/pdf/spc.pdf |title=Microsoft Word -— SADRZAJ.doc |format=PDF |date= |accessdate = 30. 1. 2014.}}</ref><ref>http://www.promacedonia.org/serb/cvijc/cvijic_balkansko_poluostrvo_1.pdf</ref> Након српских сеоба, [[Албанци]] из планинских подручја Малесије се спуштају у плодне и опустеле долине [[Метохија|Метохије]].<ref>[[Енциклопедија Југославије]], 2. изд, ћирилицом, pp. 68.</ref><ref>[[Војна енциклопедија]], Београд, 1972., књига четврта, pp. 655.</ref> Након миграција, српски етнички центар се сели из старих подручја [[Рашка област|Рашке]], [[Стара Србија|Старе Србије]], [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] у [[Војводина|Војводину]], а касније и у Шумадију.

* {{Cite book |ref= harv|last=Ћирковић| first = Сима М. | authorlink = Сима М. Ћирковић |title=Срби меџу европским народима |publisher=Equilibrium |year=2004| language = српски | chapter = 5 -— Настајање модерног хришћанског друштва|pages=150}}

* Tatjana Katić: Tursko osvajanje Srbije 1690. godine, Beograd : Srpski genealoški centar : Centar za osmanističke studije, 2012. –— 173 pp.