Википедија

Рашани (Срби) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м сређивање
Ред 16:
Почетком 18. века, у такозваној Ракоцијевој буни, Бачку означују Србијом и српском земљом и једна и друга страна. Тако главни заповедник војних одреда који су се борили против Срба у Бачкој, Дарваш, пише 19. јула 1704: „Сва велика места Расције и с ове и с оне стране Дунава и Тисе попалили смо."
 
Када су представници војвођанских Срба [[1848]]. године однели своје захтеве [[Лајош Кошут|Лајошу Кошуту]], упозорили су га да њих вређа када их зове Раци, јер они имају своје народно и историјско име -— [[Срби]].
 
Аустријски путописац Александар Хекш, описујући Подунавље 1881. године, пише о крајевима које Срби насељавају: „На Дунаву и Тиси узводно станују до дубоко у Угарску, до Францовог канала (у Бачкој), до ушћа Мориша, до Сегедина (у некадашњем Тамишком Банату). Мале колоније Срба, које обављају трговину, бакалук, ниже градске занате, постоје готово у свим угарским градовима, где их зову Раци или Рашани (по покрајини Рашкој у Старој Србији)."
 
Од назива Раци је такође изведено и прво име [[Нови Сад|Новог Сада]]: Рацка варош (''Ratzen Stadt''), односно -— Српски град.
 
== Неки католички интелектуалци су одвајали Рашку од Србије и Рашане од Срба ==
 
Иако су у повељама Немањића српско и рашко име синоними а [[Летопис попа Дукљанина|поп Дукљанин]] пише да река [[Дрина]] дели Србију на Босну и Рашку <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= LJETOPIS SVEŠTENIKA DUKLJANSKOG, KRALJEVSTVO SLOVENA, IX poglavlje |year= приступљено 24.12.2016.|url= http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/ljetopis_pop_dukljanina_latinicna_redakcija.htm|publisher= |location= |id=}}</ref> , неки католици нашег језика су у својим делима одвајали Рашку од Србије и Рашане од Срба. Тако [[Мавро Орбин]] на насловници књиге "Караљевство Словена" пише: "...DALMATIA, CROATIA, BOSNA, SERVIA, RASSIA, BVLGARIA", [[Андрија Качић Миошић]] у књизи "Разговори угодни народа словинскога" за краљеве Дукље пише да су владали у "србској земљи" (''На 1077. Краљеваше у србској земљи краљ Михајло. На 1100. Краљева је у србској земљи и у Далмацији краљ Бодин''.) <ref>{{Cite book|last= Kačić Miošić|first=Andrija |authorlink= |coauthors= |title= Razgovor ugodni naroda slovinskoga |year= приступљено 24.12.2016.|url= http://dzs.ffzg.unizg.hr/html/Kacic.htm|publisher= |location= |id=}}</ref> док су му Немањићи краљеви словински од којих је Стефан Првовенчани краљ од Рашије и Далмације. [[Мартин Сегон]] бискуп [[Улцињ]]а из 15. века, пореклом Србин из [[Ново Брдо|Новог Брда]] описује Рашане, Влахе и Србе: {{цитат|Рашани, наиме, први становници ове покрајине, дивљи и ратоборни, насељавају онај дио који лежи према ријекама Дрини, Сави и Истру (Дунав). Власи су планинци, дивљи род људи -— они су богати само стадима стоке, а други дио, који је окренут Дарданцима, Македонцима и Трибалима, Срби, људи блаженог начина живота и питомијег и лијепог изгледа, зато што се простиру више ка југу и због многих путујућих трговаца.}} <ref>{{Cite book|last= Сегон|first= Мартин|authorlink= |coauthors= |title=Књижевност Црне Горе од 12. до 19. вијека -— писци средњовјековног латинитета, књига 1., стр.245. |year=|url= |publisher=Обод |location=Цетиње|id=}}</ref>
 
== Мапе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рашани_(Срби)”