Српска Војводина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
|||
Ред 18:
| Становништво =
| Престоница = [[Сремски Карловци]]<br />[[Земун]]<br />[[Зрењанин|Велики Бечкерек]]<br />[[Темишвар]]
| Званични_језици = [[Немачки]] и [[Илирски]] ([[српски језик|српски]] и [[
| Религија = [[Православље]]<br />[[Католицизам]]<br />[[Протестантизам]]
| Валута = Асигнат форинта српске Војводине
Ред 56:
{{main|Српска револуција 1848—1849.}}
Током револуције, [[1848]]. године, [[Мађари]] су за себе тражили национална права и аутономију у оквиру Аустријског царства. Они, међутим, нису признавали никаква национална права другим народима, који су живели у оквиру [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Револт Срба је изазвало насилно замењивање њихових имена мађарским именима у матичним црквеним књигама, као и отворено агресивни иступи Лајоша Кошута и његове војске, која је хтела силом да онемогући рад легалног Српског црквено-народног сабора.
Желећи да афирмишу и заштите сопствену националну посебност, Срби лојални централној власти су на Мајској скупштини (13-15 Мај, 1848.) у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] прогласили Српску Војводину, која се састојала од [[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Срем]]а и [[Барања|Барање]]. Тадашњи карловачки митрополит, [[Патријарх српски Јосиф|Јосиф Рајачић]], проглашен је за [[патријарх]]а, док је [[Стеван Шупљикац]] изабран за првог војводу, а формирана је и [[влада Српске Војводине]].
Овакав развој догађаја довео је до оружаног сукоба између Српске Војводине и побуњеничке угарске владе, која је на проглашење Српске Војводине одговорила појачавајући оружано насиље. У помоћ војвођанским [[Срби]]ма дошли су добровољци из [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]], које је предводио [[Стеван Книћанин]], а српском покрету се прикључило и друго становништво одано законитој централној власти.
Аустријске власти су у почетку покушавале да не заоштравају односе с Кошутовом владом поводом Српске Војводине, али како се ова сасвим одметнула у својој агресивној кампањи, влада Српске Војводине је направила савез са аустријским централним властима у циљу заједничке одбране од Кошутове војске. Аустријске власти су такође званично признале одлуке Мајске скупштине и потврдиле војводску титулу Стевану Шупљикцу.
Када је Мађарска револуција угушена, аустријске власти су, у новембру [[1849]]. године укинуле Српску Војводину уводећи привремену војну управу генерала Фердинанда Мајерхофера, а на њеном подручју формирале нову круновину под називом [[Војводство Србија и Тамишки Банат]].
Ред 72:
== Управа и војска ==
Врховну власт у Српској Војводини чинио је Главни одбор, који је основан као извршно тело за спровођење одлука Мајске скупштине. Главни одбор је настојао да укине све органе власти из претходног система. Уместо њих, оснивани су српски окружни и месни одбори. Уз нову српску власт је стајала српска народна војска, која је касније интегрисана у аустријску војску.
== Престонице ==
| |||