Nikola Koljević — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 91.148.95.94 (разговор) на последњу измену корисника Vlastimir Ćorović |
м сређивање |
||
Ред 31:
Rođen je [[1936]]. godine u [[Banjaluka|Banjoj Luci]] u uglednoj trgovačkoj porodici. Diplomirao je teoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirao. Bio je univerzitetski profesor, prevodilac i esejista. Važio je za jednog od najcjenjenijih poznavalaca [[Šekspir]]a u bivšoj [[SFRJ]]. Njegova univerzitetska karijera odvijala se na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Početak demokratske tranzicije u SR BiH zatekao ga je u statusu redovnog profesora i uglednog jugoslovenskog književnog kritičara i teoretičara. Kao šekspirolog, komparativista i teatrolog i priznati intelektualac uređivao je ugledne književne časopise [[Putevi]] i [[Izraz]]. Sa nekoliko kolega profesora na sarajevskom filozofskom fakultetu radio je na formiranju [[SDS]]-a. Tu grupu su pored njega sačinjavali profesori [[Milorad Ekmečić]], [[Slavko Leovac]], [[Aleksa Buha]] i [[Vojislav Maksimović]].
Na [[Prvi slobodni višestranački izbori u SR Bosni i Hercegovini 1990.|prvim slobodnim višestranačkim izborima]] [[1990]]. godine izabran je za srpskog člana Predsedništva [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|SR Bosne i Hercegovine]]. Sa mnogo entuzijazma se angažovao na na pripremi tzv. istorijskog sporazuma između Srba i Muslimana, kojim je trebalo da BiH ostane u Jugoslaviji. U znak protesta protiv uzurpacije nadležnosti kolektivnog organa od strane [[Alija Izetbegović|Alije Izetbegovića]] i muslimansko-hrvatske majorizacije srpskih predstavnika u[[april]]u [[1992]]. godine Koljević je zajedno sa [[Biljana Plavšić|Biljanom Plavšić]] napustio [[Predsjedništvo SR BiH]]. Zajedno sa [[Radovan Karadžić|Karadžićem]] i [[Momčilo Krajišnik|Krajišnikom]] doneo je [[
Narodna skupština RS ga je izabrala za potpredsjednika RS i na toj funkciji je ostao sve do prvih poslijeratnih izbora. Kao vrstan poznavalac anglosaksonske kulture i jezika, bio je član svih srpskih delegacija na mirovnim pregovorima organizovanim uz posredovanje međunarodne zajednice. Dinamičan i komunikativan, „profesor” kako su ga nazivali saborci, bio je čovjek dijaloga i kompromisa, za koje u ratnom vremenu nije bilo prostora. Bio je kritičan prema slabostima u tadašnjoj srpskoj politici. Uporedo sa političkim aktivnostima, Koljević je bio angažovan na formiranju [[Univerzitet u Srpskom Sarajevu|Univerziteta u Srpskom Sarajevu]]. Obavljao je dužnost prorektora Univerziteta u [[Istočno Sarajevo|Istočnom Sarajevu]].
Nije prekidao svoj autorski rad ni za vreme rata. Krajem rata i u prvoj godini mira objavio je dvije knjige: „Otadžbinske teme” [[1995]]. i „Od Platona do Dejtona” [[1996]]. Posthumno su objavljeni njegovi ratni dnevnici, dvotomno djelo bogato autentičnim dokumentima vremena, koje po ocjeni stručne kritike predstavlja najznačajniji izvor za istraživanje rađanja Republike Srpske.
Nakon tragičnog samoranjavanja (pucao je sebi u glavu) [[16. januar]]a [[1997]]. godine na [[Пале|Palama]], od posledica samoranjavanja Nikola Koljević je preminuo [[25. januar]]a [[1997]]. godine u bolnici [[Beograd]]u. Imao je 61 godinu.
Ред 65:
{{DEFAULTSORT:Кољевић, Никола}}
[[Категорија:Рођени 1936.]]
[[Категорија:Умрли 1997.]]
| |||