Општина Баточина — разлика између измена

Шездесетих година прошлог века основан је Савез организација за физичку културу, који од 1993. године носи име '''Спортски савез општине Баточина'''. Фудбал као спортска грана је најзступљенији. У општини тренутно постоји седампет активних фудбалских клубова која се такмиче у неком од такмичења у Србији. У сезони 2017/18, [[ФК Слога БаточинаЖСК|СлогаЖСК]] из [[БаточинаЖировница|БаточинеЖировнице]] се такмичи у [[ЗонаШумадијска Дунавокружна лига у фудбалу|ЗониШумадијској Дунавокружној лиги]], четвртомпетом такмичарском нивоу српског фудбала. Једну лигу ниже налазиу сеу ,Међуопштинској [[ФКлига ШумадинацРача-Кнић-Баточина Брзан|Шумадинац]] из [[Брзан]]а,учествују [[ФК ЛепеницаСлога Баточина|ЛепеницаСлога]] из [[Бадњевац (Баточина)|БадњевцаБаточине]] и [[ФК ЖСК|ЖСК]] из [[Жировница|Жировнице]]. [[ФК Слога Милатовац|Слога]] из [[Милатовац (Баточина)|Милатовца]] и [[ФК Младост Црни Као|Младост]] из [[Црни Као (Баточина)|Црног Кала]] се такмиче у Међуопштинској лига Рача-Кнић-Баточина, шестом такмичарском нивоу српског фудбала. У последњем степену такмичења у Општинској лиги Рача — Баточина у којој се такмиче клубови из Раче и Баточине налазе се [[ФК Младост Црни Као|Младост]] из [[Црни Као (Баточина)|Црног Кала]] и фудбалски клуб [[ФК Бадњевац|Бадњевац]] из истоименог села који је од фудбалских клубова из Општине Баточина имао највише успеха.

У Бадњевцу је прву фудбалску лопту донео 1922. године студент Богосав Драгојевић из аустријског [[Грац]]а. До 1942. године клуб се звао Бадњевац, а од тада до 1944. носи име '''Лепеница''', а потом '''Омладинац'''. У периоду од 1950. до 1952. године клуб се звао '''Задругар''', а затим поново Омладинац до 1991. године када постаје професионални клуб под својим првим именом ФК Бадњевац. Прво званично игралиште клуб је добио после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Године 1995. изграђен је стадион који прима око 8.000 места, има две покривене трибине и рефлекторе. Један је од најлепших сеоских стадиона у Србији, а и многи градови немају такав стадион.<ref>Божидар Бабић, Сенке прошлости, Бадњевац од 1718. до 2000. године, Крагујевац 2002.</ref> Најславнији период почео је почетком деведесетих. У сезони 1990/91. клуб је постао првак Шумадијске лиге, а следеће је био шампион и у Шумадијско-поморавској лиги па је такмичење наставио у Другој српској лиги. У сезони 1991/92 Бадњевчани постају прваци Друге српске лиге група центар, а у сезони 1992/93 у Српској лиги Запад освајају прво место. У јесен 1993. клуб је такође освојио прво место у II Б лиги. Највећи успех клуб је остварио у купу Југославије 1996. године када је стигао до полуфинала, али је укупним резултатом 3:2 након два меча елиминисан од [[ФК Партизан|Партизана]]. Од 2011. клуб је престао са радом.<ref name="milanovic367"/>