Џез — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 19:
[[Датотека:Jazzing orchestra 1921.png|250п|мини|Џез оркестар]]
'''Џез''' ({{јез-енгл|jazz}}) [[музика|музички]] је [[музички жанр|жанр]] који је настао у [[Афроамериканци|афричкоамеричким]] заједницама [[Њу Орлеанс]]а у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]<ref>{{Cite web|url=https://www.nps.gov/jazz/learn/historyculture/history_early.htm|title=Jazz Origins in New Orleans - New Orleans Jazz National Historical Park (U.S. National Park Service)|website=www.nps.gov|language=en|access-date=2017-03-19}}</ref> у касном 19. и раном [[20. век]]у,<ref>[http://www.oocities.org/valentinafabijanic/jazz.html „Шта је џез?“], ''-{oocities.org}-''. Приступљено [[25. мај]]а [[2014]].</ref> и развио се из корена у [[блуз]]у и [[рагтам]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.sbg.ac.at/ges/people/wagnleitner/usa3/nov26frame.htm|title=A Map of Jazz Styles by Joachim Berendt, "The Jazz Book"|last=|first=|date=|website=www.sbg.ac.at|access-date=2017-03-19}}</ref> Од [[доба џеза]] из 1920-тих, џез је почео да бива препознат као једна од главних форми музичког изражавања. Он се затим појавио у виду независних [[традиционална музика|традиционалних]] и [[популарна музика|популарних]] стилова, који су сви повезани заједничким везама афричкоамеричких и [[европскоамеричких]] музичког порекла са оријентацијом на извођењу.<ref name="Hennessey">{{
Основне музичке карактеристике су: [[Синкопа (музика)|синкопа]], [[вибрато]] и стална музичка пулсација у такту 4/4, која нема одговарајућу паралелу у класичној музици. Најуобичајенија форма је тема са варијацијама које се [[Импровизација (музика)|импровизују]] на стални хармонијски скелет оригиналне теме. Услед тога су ствараоци у џезу [[извођач]]и, а не композитори као у класичној музици.<ref name="а">[http://balkanrock.com/jazz-muzika/ „Jazz Muzika – Pojam, istorija i pravci“], Милош Најдановић, ''-{balkanrock.com}-'', [[6. септембар]] [[2008]]. Приступљено [[25. мај]]а [[2014]].</ref>
Ред 35:
Употреба речи у музичком контексту је била документована још 1915. у ''[[Чикаго трибјун]]у.''<ref name=CDT>{{Cite news|url=http://www.omf.paris-sorbonne.fr/IMG/pdf/1915_article_Seagrove.pdf |title=Blues is Jazz and Jazz Is Blues |last=Seagrove|first=Gordon |newspaper=[[Chicago Tribune|Chicago Daily Tribune]] |format=PDF |date=July 11, 1915 |accessdate=November 4, 2011 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120130130212/http://www.omf.paris-sorbonne.fr/IMG/pdf/1915_article_Seagrove.pdf |archivedate=January 30, 2012 |df= }} Archived at Observatoire Musical Français, [[Paris-Sorbonne University]].</ref> Њена прва документована употреба у музичком контексту у Њу Орлеансу је била 14. новембера 1916 у новинама -{''[[Times-Picayune]]''}- у чланку о „-{''jas''}- бендовима“.<ref>{{cite web|last=Zimmer|first=Benjamin|author-link=Benjamin Zimmer|title="Jazz": A Tale of Three Cities|url=http://www.visualthesaurus.com/cm/wordroutes/1876/|work=Word Routes|publisher=The Visual Thesaurus|date=June 8, 2009|accessdate=June 8, 2009}}</ref> У једном интервјуу са [[National Public Radio|-{NPR}-]], музичар [[Eubie Blake|Јуби Блејк]] је понудио своје сећања оригиналне сленг конотације термина, говорећи: „Кад га је Бродвеј преузео, они су га звали -{''J-A-Z-Z''}-, мада се то није тако звалао. Реч се писала са -{''J-A-S-S''}-, што је било прљаво, и ако сте знали о чему се ради, не бисте то рекли испред дама.“<ref>[http://www.npr.org/2016/03/19/470879654/the-musical-that-ushered-in-the-jazz-age-gets-its-own-musical "The Musical That Ushered In The Jazz Age Gets Its Own Musical", ''NPR Music'', March 19, 2016]</ref> [[American Dialect Society|Америчко друштво дијалеката]] је именовало џез [[Реч године|речју двадесетог века]].
Показало се да је веома тешко дефинисати џез, пошто је он обухватао тако шириок опсег музике која покрива период од преко 100 годна, од [[рагтајм]]а до 2010-ере [[рок музика|роком]]-прожете [[Џез фузија|фузије]]. Било је покушаја да се дефинише џез из перспективе других музичких традиција, као што је европска музичка историја афричке музике. Критичар [[Joachim-Ernst Berendt|Јоахим-Ернст Берендт]] сматра да његов мандат и његова дефиниција треба да буду шири,<ref name="Joachim E. Berendt 1981. Page 371">Joachim E. Berendt. ''The Jazz Book: From Ragtime to Fusion and Beyond''. Translated by H. and B. Bredigkeit with Dan Morgenstern. Lawrence Hill Books. (1981). стр. 371.</ref> дефинишући џез као „форму [[Уметничка музика|уметничке музике]] која води порекло из Сједињених Држава кроз конфронтацију црначке и европске музике“<ref>{{
Ширу дефиницију која обухвата све радикално различите области џеза је предложио Травис Џаксон: „то је музика која обухвата квалитете као што је свинг, импровизацију, групну интеракцију, развијање 'индивидуалног гласа' и отварање различитих музичких могућности“.<ref name="Elsdon">In [http://www.fzmw.de/2003/2003_12.htm Review of ''The Cambridge Companion to Jazz''] by Peter Elsdon, ''FZMw (Frankfurt Journal of Musicology)'' No. 6, 2003.</ref> Крин Гибард је дао један преглед дискусије о дефиницијама, наводећи да је „џез констракт“ који мада је вештачки, још увек је користан за означавање „бројних музичких праваца са довољно заједничког да се схвате као део кохерентне традиције“.<ref>{{harvnb|Cooke|Horn|2002|pp=1, 6}}</ref> За разлику од напора коментатора и ентузијаста одређених типова џеза, који су се залагали за уже дефиниције које искључују друге типове, сами музичари обично нерадо дефинишу музику коју свирају. Како [[Duke Ellington|Дјук Елингтон]], један од најпознатијих фигура џеза каже: „То је све музика“.<ref>{{cite journal|last=Luebbers|first=Johannes|date=September 8, 2008|title=It's All Music |journal=Resonate |publisher= Australian Music Centre}}</ref>
Ред 82:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Hennessey|first=Thomas J.|title=From jazz to swing: black jazz musicians and their music, 1917-1935|url=https://books.google.com/books?id=nvskngEACAAJ|year=1973|publisher=Northwestern University|pages=470-473}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Litweiler|first=John|title=The Freedom Principle: Jazz After 1958|publisher=Da Capo|year=1984|isbn=978-0-306-80377-2|ref=harv}}
* Joachim Ernst Berendt, Günther Huesmann (Bearb.): ''Das Jazzbuch''. 7. Auflage. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main. {{page|year=2005|isbn=978-3-10-003802-9|pages=}}
|