Манастир Рујан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
допуна текста |
||
Ред 11:
| јурисдикција = [[Епархија жичка]]
}}
[[Датотека:Manastir Rujan 023.jpg|мини|десно|Споменик посвећен монаху Теодосију]]▼
'''Манастир Рујан''' је обновљени [[манастир]] из [[15. век]]а. Данас припада [[Епархија жичка|
Смештен је у атару села [[Врутци (Ужице)|Врутци]], код [[Ужице|Ужица]], на десној обали истоименог језера.
▲Смештен је у атару села [[Врутци (Ужице)|Врутци]], код [[Ужице|Ужица]], на десној обали истоименог језера. Саграђен је крајем [[15. век]]а. Манастирски храм посвећен је [[Свети Георгије|светом Великомученику Георгију]]. Порекло имена Рујан је од биљке [[руј]], која расте у долини [[ђетиња|реке Ђетиње]]. По њој је читава област, као и манастир добила име, Рујно.
▲[[Датотека:Manastir Rujan 023.jpg|мини|десно]]
Манастир има посебан значај за срспку културу. У њему је настала и радила [[Штампарија манастира Рујно|прва штампарија]] у [[Историја Србије у средњем веку|Средњевековној Србији]]. Монах Теодосије, је 1536. и 1537. године, штампао чувено Рујанско Четворојеванђеље, у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Међутим, [[Селџуци|Турци]] су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у [[Манастир Рача|манастир Рачу]].<ref>[http://www.manastiri.rs/eparhije/zicka/rujan/rujan.html rujan<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Једини потпуни сачуван примерак, се налази У Националној библиотеци у [[Праг]]у у саставу Шафарикове збирке и има укупно 300 листова. Други, делимично оштећен примерак, са 296 листова се чува у Руској националној библиотеци у [[Санкт Петербург]]у. [[Народна библиотека Србије]] је поседовала један примерак, али је он уништен у [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовању Београда, 1941. године]]. Само један одломак, од 92 листа се чува у музеју [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].<ref>[http://www.rujan.rs/ Рујан]</ref>▼
У порти манастира сахрањен је [[епископ]] [[Епархија жичка|жички]] [[Хризостом Столић]] (1939—2012).<ref>{{cite web|title=Sahranjen vladika žički Hrizostom|url=http://mondo.rs/a272152/Info/Drustvo/Sahranjen-vladika-zicki-Hrizostom.html|website=Mondo|accessdate=4. 9. 2017}}</ref>
== Прошлост и значај ==
Манастир има посебан значај за [[Српска култура|срспку културу]]. У њему је настала и радила [[Штампарија манастира Рујно|прва штампарија]] у [[Историја Србије у средњем веку|Средњевековној Србији]]. Монах Теодосије, је [[1536]]. и [[1537]]. године, штампао чувено Рујанско Четворојеванђеље, у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Међутим, [[Селџуци|Турци]] су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у [[Манастир Рача|манастир Рачу]].<ref>[http://www.manastiri.rs/eparhije/zicka/rujan/rujan.html rujan<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> По једном запису из [[1857]]. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови однешени и узидани у зграду медресе (муслиманске средње школе) у Ужицу. По изградњи бране „Врутци” на Ђетињи [[1980]]. године, манастир је потопљен.
== Рујанско Четворојеванђеље ==
▲
== Обнова манастира ==
Манастир је обновљен у периоду од [[2004]]-[[2006]]. године када је освештан и насељен [[монаси]]ма. Као и првобитни храм и нови је посвећен Светом Георгију и обложен црвеним каменом који подсећа на руј, биљку црвене боје. Храм је зидан у стилу [[Базилика|базилике]].<ref>[http://eparhija-zicka.rs/10-godina-obnove-manastira-rujan/ Епархија жичка/10 година обнове манастира Рујан]</ref>
| |||