Чаваш — разлика између измена

Један од караванских путева ишао је од Хума код Требиња до Пољица, гдје прелази на десну обалу Требишњице у Поповом пољу, те преко Чаваша и Горњег Храсна према Стоцу и Благају. Римски пут ишао је од Нароне преко Горњег Храсна и Чаваша, те Величана у правцу Епидаура и Леусиниума, и на овом подручју налазе се разни остаци из римског доба. Ови каравани су ишли пољем љети јер је било без воде, док се зими ишло ободом поља и помињу се у илирском и римском периоду, а нарочито у вријеме Словена и отоманскеосманске владавине. Једно од неколико одморишта на том путу је била Губеровина на источној страни села Чавша. Губеровина је била једина жива вода на ширем подручју десне обале Требишњице и која није пресушивала ни за вријеме дугих сушних љета. Тај је простор био сав у зеленилу и био је погодан за одмор, напасање коња и ту су каравани одмарали и често ноћивали. Према причама из 16. вијека једна мања формација турских коњаника тзв. чавуша, која је вршила контролу територија одмарала се на Губеровини. Том приликом кроз звековачку валу(мањи кланац) привукла се непримјетно група наоружаних сељака из околних села, напали су ову турску формацију, побили их опљачкали и одвели им коње. Тада је погинуло и неколико сељака који су сахрањени у близини извора Губеровине... ... Предпоставља се да је само мјесто Чаваш добило по турској ријечи чавуш што значи коњаник, гласник, полицијски службеник који су надзирали дјелове које је окупирала отоманскаосманска империја, те дијелили награде и отказе и преносили вијести. Будући да су чавуши добијали земљу као награду за рад, могуће да је њима додијељена земља у посијед у предијелу Попова поља гдје се данас налази село Чаваш. Временом је ријеч чавуш пребацивањем нагласка са „у“ на „а“ и каснијим словенским претварањем постало Чаваш.