Битка код Хадријанопоља — разлика између измена

м
сређивање
м (сређивање)
|}}
{{Готски рат 377-382.}}
Друга '''Битка код Хадријанoпоља''' ([[9. август]] [[378]]) вођена је између [[антички Рим|римске]] војске, предвођене царем [[Валенс]]ом и [[Готи|готских]] побуњеника (углавном [[Тервинзи|Тервинга]], потпомогнутих [[Грејтунзи]]ма, сарматским [[Алани]]ма и локалним устаницима) којима је командовао [[Фритигерн]]. Битка се одиграла код Хадријанпоља (данас Једрене, на граници [[Бугарска|Бугарске]] и [[Турска|Турске]] ) и завршила се убедљивом готском победом након које су Римљани били присиљени да прихвате варваре као савезнике насељене на територији царства. Битка је била део [[Готски рат 377—382.|Готског рата 377—382.]] и представљала је једну од најзначајнијих битака у римској историји, јер је отпочела процес који ће се завршити коначним колапсом [[Западно римско царство|Западног римског царства]] у 5. веку.
 
== Увод ==
 
== Смрта Валенса и последице ==
Током покоља римске војске Валенса је напустила његова гарда. Један део коњице је покушао да га спасе, али је већина побегла. Цар је вероватно погинуо непримећено на бојном пољу, али је по једној верзији догађаја заточен у оближњој сеоској колиби и затим спаљен.
 
По Амијану Марцелину, трећина римске војске је успела да побегне, али је губитке било немогуће избројати. Бројни официри, међу којима је био и Себастијан, су побијени у најгорем римском поразу после [[битка код Кане|битке код Кане]], неких шест векова раније. Битка је нанела тежак ударац позноримском царству. Главнина мобилне војске Источног римског царства је страдала, заједно са способним официрима и административцима, а након битка су уништене све царске радионице оружја на Дунаву. Системски недостатак резерви који би попунио упражњена места довео је регрутне кризе, која је подвукла стратешки и морални утицај пораза.
 
Битка је означила да су варвари, борећи се било на или против римске стране, постали моћан фактор. Криза започета 376. године окончана је преговорима [[382]]. када је Валенсов наследник [[Теодосије I]] склопио савез (''-{foedus}-'') са Готима. Новина је била у томе што је Готима дозвољено да се населе у римској Тракији а заузврат су царству слали не појединачне регруте, као дотада, већ компактне варварске одреде наоружане и организоване у складу са сопственим обичајима и под командом својих старешина. Компромис из 382. отворио је врата новој готској побуни 395. када је вођа Гота [[Аларих I]] одбацио савез због смрти цара Теодосија кога је сматрао гарантом споразума. Укратко, сам пораз код Хадријанопоља је на неко време ограничио римску војну моћ, али су непосредне политичке последице биле дугорочније.
 
== Види још ==