Иконопоштовање — разлика између измена

м
→‎top: сређивање
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (→‎top: сређивање)
Основна идеја иконопоштовања, да се приказујући и поштујући приказан лик на икони, остварује веза са самом том личношћу, те се и она на неки начин чини присутном.
 
Учење о иконопоштовању прихватају [[Православна црква|православна]], [[католичка црква|римокатоличка]] и неке [[протестантизам|протестантске]] цркве.
 
Слике [[Христос|Христа]], [[Богородица|Богородице]], [[Светац|светацасветац]]а и библијских сцена познате су у [[Хришћанство|хришћанству]] још од [[2. век|II века]]. До [[4. век|IV века]] зидови хришћанских цркава били су украшени таквим сликама. [[Василије Велики|Свети Василије Велики]], у знак сећања на мученика Варлаама, охрабрује уметнике да осликају подвиге светитеља. [[Јован Златоусти|Свети Јован Златоуст]] пише о иконама [[Мелетије Антиохијски|Мелетија Антиохијског]] и [[Теодорет Кирски|Теодорета Кирског]] који се продају у Риму.
 
Током [[3. век|III века]], због активног прогона хришћана иконе су прикривене и веома симболичне. Главна симболичка слика Христа били су Јагње и Риба.
 
Током [[8. век|VIII века]] дошло је до појаве [[Иконоборство|иконоборства]] у [[Византијско царство|Византијском царству]], што је кулминирало [[726|726.]]. године забраном употребе икона од стране византијског цара [[Лав III Исавријанац|Лава III]] (717-741), који је издао више едиката против поштовања икона у периоду (726-729). Након вишедеценијских сукоба две стране, спор је коначно решен на Седмом васељенском сабору где је установљен начин поштовања икона и иконоборство осуђено како јерес:
 
{{Цитат|Ми се држимо неизменљиво свих Црквених завештаних нам писаних и неписаних предања, од којих је једно и изображавање иконичког живописа, јер је сагласно историји јеванђељске проповеди, ради потврђивања истинитог а не привидног очовечења Бога Логоса, и служи једнакој истоветној користи, пошто ствари које једна на другу указују очигледно да имају и узајамне појаве.
Пошто је то све тако, ми идући царским путем и следујући богонадахнутом учењу Светих Отаца наших и предању Саборне Цркве - јер знамо да је то предање Духа Светога Који обитава у њој - одређујемо са сваком пажњом и тачношћу: да се паралелно са знаком Часног и Животворног крста постављају часне и свете иконе - које су одговарајуће урађене од боја и мозаика и другог материјала - у светим Божијим црквама, на свештеним сасудима и одеждама, на зидовима и даскама, у кућама и по путевима: икону Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и Пречисте Владичице наше Свете Богородице, и Часних Анђела, и свих Светих и Преподобних људи. Јер уколико се ове стално посматрају у иконичним изображењима, утолико се и они који их гледају покрећу ка жељењу и подражавању самих оригинала. И да се овима једнако одаје целивање и почасно поклоњење али не и истинско служење по вери нашој, које приличи само Божанској Природи, него да као што знаку Часног и Животворног Крста и Светим Јеванђељима и осталим свештеним посветама, тако да и у част ових чинимо принос кађења и светлости, као што је то био побожан обичај и у древних (Хришћана). Јер част која се одаје икони (лику) прелази на оригинал (прволик) и ко се поклања икони, поклања се личности онога који је на њој насликан.
Јер тако се утврђује наука Светих Отаца наших, то јест предање Саборне Цркве, која је с краја на крај земље примила Јеванђеље. Тако следујемо за Павлом, који је Христом говорио, и за свим Апостолским божанским скупом и за Отачком светињом, држећи се предања која смо примили. Тако ћемо пророчки певати Цркви победничке песме: „Радуј се веома, кћери Сионска! Проповедај, кћери Јерусалимска! Ликуј и весели се свим срцем својим, јер уклони Господ од тебе све неправде противника твојих; избављена си из руку непријатеља твојих! Господ Цар је испред тебе, више нећеш видети зла, и мир ће бити на теби у вечна времена“ (Соф 3,14-15; Вар 3,13).
Оне пак који се дрзну да другачије (о овиме) мисле или уче, или сходно поганим јеретицима да одбацују Црквена предања и измишљају неку новину; или одбацују нешто од онога што је Цркви предато: Јеванђеље или знак Часног крста или живописање икона или свете мошти мученика; или подло и злобно измишљају да би порекли нешто од узакоњених предања Саборне Цркве; или још да се као профаним служе свештеним сасудима или часним манастирима - (за такве), ако су Епископи или клирици, наређујемо да се свргну, а ако су монаси да се одлуче од Причешћа.
Орос Седмог васељенског сабора}}
 
Прве недеље [[Часни пост|Часнога поста]], слави се као Недеља православља као спомен на [[Седми васељенски сабор]], одржан у [[Никеја|Никеји]] [[787|787.]]. године кад је, закључцима овога сабора, означена победа над иконоборством и поновно успостављање иконопоштовања.
 
Прве недеље [[Часни пост|Часнога поста]], слави се као Недеља православља као спомен на [[Седми васељенски сабор]], одржан у [[Никеја|Никеји]] [[787|787.]] године кад је, закључцима овога сабора, означена победа над иконоборством и поновно успостављање иконопоштовања.
 
[[Категорија:Историја хришћанства]]