Јован Кинам — разлика између измена

'''Јован Кинам''' ([[Старогрчки језик|грч]]. Ἰωάννης Κίνναμος, рођен после 1143. -— умро око 1200. године) био је [[византијско царство|византијски]] достојанственик и историчар. Његова ''Кратка историја'' ([[Старогрчки језик|грч]]. ''Ἐπιτομή'') обухвата византијску историју од [[1118]]. до [[1176]]. године. Вероватно је написана као наставак ''Алексијаде'' [[Ана Комнина|Ане Комнине]]. Кинамово дело сачувано је у делимично оштећеној верзији, пре свега без завршних поглавља. Претпоставља се да је првобитно дело временски обухватало период бар до смрти [[Манојло I Комнин|Манојла I Комнина]] 1180, а можда и прве владаре из [[Династија Анђела|династије Анђела]].

Подаци о Кинамовом животу су малобројни и махом потичу из његовог дела. Рођен је након смрти [[Јован II Комнин|Јована II Комнина]] (1143) што сам саопштава у својој историји. У раној младости пратио је Јовановог наследника, [[Манојло I Комнин|Манојла I Комнина]] у ратним походима у Европи и Азији. Присуствовао је [[Сремска битка (1167)|борбама око Земуна]] 1165. године, а такође и [[Битка код Мириокефалона|бици код Мириокефалона]] 1176. године. Надживео је Манојла и нашао се у околини [[Андроник I Комнин|Андроника I Комнина]]. Учествовао је у теолошкој расправи у царском шатору у Лопадиону. Последњи подаци о Кинаму забележени су у време [[Пад Цариграда (1204)|пада]] династије Анђео. Умро је вероватно 1203. године. Заузимао је положај секретара у царској администрацији. Припадао је групи виших чиновника, могуће у војној администрацији. У једном месту у своме делу наводи да је са царем често расправљао о филозофским питањима.

Најпознатије Кинамово дело је ''Epitome''. Обухвата византијску историју од 1118. до 1176. године, тј. доба владавине царева Јована и Манојла Комнина. У најстаријем сачуваном рукопису излагање се прекида 1176. године. Дело је, међутим, вероватно допирало до 1180. године тј. до Манојлове смрти. Дело је сачувано само у преписима што знатно умањује његову вредност. Сачуван препис има много празнина те се Кинам често позива на претходно излагање кога нема. Дело је писано после Манојлове смрти. Пошто се помиње његов син [[Алексије II Комнин|Алексије II]] на начин по коме се може закључити да је жив, вероватно је писано између 1180. и 1183. године. Постоје знакови који указују на то да је дело писано у књигама. Дело је сачувано у пет преписа. Најстарији рукопис потиче из 13. века.

* Византијски извори за историју народа Југославије, том 4 -— Београд, 2007. година, стр. 2-5