Изгледа да је Јустинијанова све аутократскија влада наишла на противљење међу аристократијом, док су житељи Цариграда гледали са непријатељством на водеће припаднике администрације. Поред тога, изгледа да је цар након пораза код Севастопоља послао у тамницу неколицину својих војсковођа, између осталих и Леонтија. У тамници, у којој је боравио наводно три године. Леонтија су посећивала два монаха која су га храбрила пророчанством да ће једнога дана постати цар. У време када је цар припремао смакнуће виђенијих припадника деме Плавих, Леонтијева срећа је доживела нагли преокрет -— Јустинијан је одлучио да га ослободи и постави за стратега теме Хелада. У току ноћи пред одлазак на нову дужност, Леонтија су посетили његови пријатељи калуђери и пренели му да је право време за испуњење пророчанства. Војсковођа је потом у току ноћи окупио војнике из своје нове пратње, ослободио затворенике из тамница и све заједно их повео у саборну цркву [[Аја Софија|Пресвете Мудрости]] где им се придружио и патријарх [[Калиник I Цариградски|Калиник I]] (694—705). У зору се светина, у којој су вероватно доминирали Плави, окупила на [[Хиподром у Цариграду|Хиподрому]] и извикала Леонтија за новог цара. По мишљењу данашњих историчара, Јустинијана су издали и дворјани и гардисти и он је предат новоизабраном цару. И поред скандирања на Хиподрому којима је захтевана Јустинијанова смрт, Леонтије је, због успомене на [[Константин IV|Константина IV]] поштедео његовог сина. Јустинијану је одсечен нос и располућен језик и затим је послат у прогонство у [[Крим|кримскикрим]]ски град [[Херсон]].
