Хилдерих — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м сређивање
Ред 8:
Хилдерихова политика изазвала је незадовољство на двору. Прво се побунила удовица бившег владара [[Амалафрида]], сестра [[Остроготи|остроготског]] краља [[Италија|Италије]], [[Теодорих Велики|Теодорика]]. Хилдерих је прво погубио њену [[Готи|готску]] пратњу и након тога краљица је побегла из [[Картагина (град)|Картагине]] и склонила се међу берберска племена. Ипак, Хилдерихови људи су је недуго затим заробили и Амалафрида је умрла у тамници. Њен брат Теодорик је одмах посумњао на убиство и почео је да опрема флоту која би казнила вандалског краља, али је и сам умро током припрема 526. године.
 
Због својих година Хилдерих није био у стању да лично предводи војску у борбама против одметнутих берберских (маварских) племена која су још од краја 5. века одбацила вандалску власт у залеђу афричке обале. Хилдерих је против [[Бербери|Бербера]] послао једног од својих нећака, Хоамера, али је овај војни поход доживео крах. Краљ је тада ангажовао свог синовца и престолонаследника [[Гелимер]]а да покрене нови поход на Мавре. Гелимер је био успешан и затим је своју новостечену популарност искористио да уз подршку аријанског племства свргне Хилдериха [[19. мај]]а 530. године.
 
Након што су Хилдерих, Хоамер и њихове присталице утамничене и византијски цар [[Јустинијан I]] је затражио њихово ослобађање. У ствари, Јустинијан је желео да ''обнови'' римску власт у западном Медитерану и тражио је прилику да се умеша у унутрашње трзавице међу Вандалима. Захваљујући уклањању Амалафриде, [[Остроготи]] су спремно дозволили византијском војсковођи [[Велизар (војсковођа)|Велизару]] да употреби [[Сицилија|Сицилију]] као базу за свој поход Вандале. Када се почетком септембра 533. године Велизар са 16 000 ратника искрцао на обали данашњег [[Тунис]]а, Гелимер је неразборито погубио Хилдериха. Велизар је сада затражио обнову римске власти у Африци и крајем марта 534. освајање Вандалске краљевине је завршено.
 
Победоносни војсковођа је у [[Константинопољ]] одвео Гелимера и групу угледних вандалских заробљеника међу којима су била и Хилдерихова деца и унуци. [[Прокопије из Цезареје]] бележи да су Хилдерихови потомци били богато обдарени од Јустинијана и његове супруге [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодоре]]. Прокопије је Хилдериха описао као благог и предусетљивог, али и нератоборног владара.
 
== Литература ==
* ''The Prosopography of the Later Roman Empire II: A.D. 395-527'', ed. J.R. Martindale, Cambridge (1980). стр. 564- 565.
 
{{низ
|пре=[[Трасамунд]]
|списак=[[Вандали|Вандалски краљеви]]
[[523]]. - [[530]].|
после=[[Гелимер]]
}}