Константин Драгаш Дејановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Литература: сређивање
м сређивање
Ред 25:
| опис_грба =
}}
'''Константин Драгаш Дејановић''' је био [[Срби|српски]] [[велможа]] који је у другој половини [[14. век|XIV века]] владао деловима данашње [[Свероисток|североисточне]] [[Република Македонија|Македоније]], [[Југоисток|југоисточне]] [[Србија|Србије]] и [[југозапад]]не [[Бугарска|Бугарске]]. Био је син [[севастократор]]а [[Дејан (деспот)|Дејана]] и [[Теодора Евдокија Немањић|Теодоре Немањић]], а власт је делио са братом деспотом [[Јован Драгаш|Јованом]], до његове смрти [[1378]]. или [[1379]]. године. Браћа су после [[Маричка битка|Маричке битке]] [[1371]]. године постали [[османско царство|отоманскиосмански]] [[вазал]]и<ref name="ODB">{{ODB}}</ref>, а сам Константин је погинуо [[1395]]. године, предводећи помоћне одреде у [[Битка на Ровинама|бици на Ровинама]]. Женио се два пута, а његова ћерка [[Јелена Драгаш|Јелена]] се [[1392]]. године удала за византијског цара [[Манојло II Палеолог|Манојла II]] (1391—1425) и била је мајка последњих византијских царева [[Јован VIII Палеолог|Јована VIII]] (1425—1448) и [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константина XI]] (1449—1453). Заједно са мајком и братом је помогао [[света гора#Двадесет манастира са самоуправом|светогорске манастире]], а град [[Ћустендил]], у данашњој Бугарској, назван је по њему.
 
== Порекло и породица ==
Ред 40:
Након смрти севастократора Дејана, средином [[14. век|XIV века]], владавину његовим поседима преузели су његови синови Јован и Константин. Они су, заједно са својом мајком Теодором (''Евдокијом''), богато обдаривали светогорске манастире, поготово [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Пантелејмон|Пантелејмон]] и [[Ватопед]]<ref name="ODB" />.
 
После Маричке битке [[1371]]. године, у којој су погинули њихови суседи [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашин]] (1365—1371) и [[Угљеша Мрњавчевић]], браћа Драгаш су, као и њихов наследник [[Марко Краљевић|Марко Мрњавчевић]] (1371—1395), постали вазали султана [[Мурат I|Мурата I]] (1359—1389). Јован Драгаш је умро [[1378]]. или [[1379]]. године, након чега је Константин наставио да самостално влада њиховом државом. На челу својих снага, учествовао је, као [[османско царство|отоманскиосмански]] вазал, у [[битка на Ровинама|бици на Ровинама]] [[17. март|17.03.]]1395. године. Поред њега, као отоманскиосмански вазали, против [[Влашко војводство|влашког]] [[Војвода|војводе]] [[Мирча I Старији|Мирче]] (1386—1418) борили су се и [[кнез]] [[Стефан Лазаревић]] (кнез 1389—1402, [[деспот]] [[1402]] — [[1427]]) и [[краљ]] Марко Мрњавчевић, који је пред битку, према народном предању, рекао:''„Молим Господа да буде хришћанима помоћник, a ja нека будем први међу мртвима у овом рату“''. Влашке снаге су однеле победу у бици, током које су погинули и Марко и Константин. Након битке, његов син [[Јаков Дејановић|Јаков (Јакуб)]] је наследио његову државу, али су [[Османско царство|Османлије]], током наредних година, преузеле све његове поседе.
 
У историјским изворима на [[Српски језик|српском језику]], Константин се помиње са титулом ''господин'', док се у онима на [[Грчки језик|грчком језику]] помиње као ''кир'' и ''аутентес'', док неки аутори сматрају да је носио титулу ''деспот Србије''<ref name="ODB" />. Град [[Ћустендил|Велбужд]], код кога су српске снаге предвођене његовим дедом ([[Стефан Урош III Дечански|Стефаном Дечанским]]) и ујаком ([[Стефан Душан|Душаном Силним]]) [[Битка код Велбужда|потукле у бици]] [[Бугари|Бугаре]] [[1330]]. године, налазио се у саставу његове државе. Османлије су град по њему називали ''Константинова Бања'' односно ''-{Köstendil}-'', а тај назив се, у нешто исквареном облику, одржао до данас, као ''Ћустендил''.