Летопис попа Дукљанина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 1:
{{друга употреба|Краљевство Словена}}
'''Летопис попа Дукљанина''' односно '''''-{Gesta Regum Sclavorum}-''''' или '''Барски родослов''' је [[средњи вијек|средњовјековна]] хроника, настала највјероватније у другој половини 12. стољећа, а по историчару [[Тибор Живковић|Тибору Живковићу]] крајем 13. и почетком 14. столећа. Вјерује се да је настала у бенедиктинским круговима у [[Бар (Црна Гора)|Бару]]. Аутор је анонимни свештеник [[Барска надбискупија|Барске архиепископије]], око чијег се идентитета доста дуго расправљало у историјској науци.
Паралелно са словенским оригиналом, који је изгубљен, настао је и латински пријевод, захваљујући чијим је преписима из [[17. век|17. вијека]] овај вриједни споменик [[Јужни Словени|јужнословенске]] писмености сачуван.
Ред 28:
== Готско-словенски владари ==
{{главни чланак|Готско-словенска династија}}
Списак готско-словенских владара из Летописа Попа Дукљанина:<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/ljetopis_pop_dukljanina_latinicna_redakcija.htm MONTENEGRINA
* Сенубалд, владар земље Гота на северу, синови: Брус, Тотила, Остроило 492—530.
Ред 34:
* [[Тотила]], син Сенубалда, краљ у Италији 541—576.
* Остроило, син Сенубалда, краљ у Илирији 540—552.
* Сенулат, син Остроила, краљ 552,
* [[Селимир]], син Сенулата, краљ 564.-585.
* Бладин, син Селимира, краљ 585—610.
Ред 72:
== Јужнословенске земље ==
[[Датотека:Regnum Sclavorum 754 AD.PNG|мини|250п|Краљевство Словена, према попу Дукљанину]]
За јужнословенску историју Летопис попа Дукљанина је исто важан, јер се у њему помиње ''Црвена Хрватска'' на тлу данашње Црне Горе (помиње се два пута у целој хроници). По хроници, на вероватно измишљеном државном сабору у [[Далма|Далми]], краљевина Светопелека се дели тако да су земље кроз које теку реке са планина у море назване "Maritima" (Приморске земље), а земље кроз које теку реке што се уливају у Дунав назване су "Surbia" (Србија) или "Transmontana" (Загорске земље). Ове две велике области поново се деле, приморски део на Белу [[Хрватска|Хрватску]] или Доњу [[Далмација|Далмацију]] (од Далме до [[Винодол]]а, са [[Сплит]]ом као седиштем архиепископије) и на Црвену Хрватску или Горњу Далмацију (од Далме до [[Драч]]а, са [[Дукља|Дукљом]] као седиштем архиепископије), [[Србија]] или загорски део на [[Босна|Босну]] од Дрине на запад и на [[Рашка|Рашку]] од Дрине на исток.
{{col-begin}}
| |||