Праг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање
Ред 40:
[[Датотека:Prague01.jpg|220п|мини|д|Поглед са Храдшчана на Малу страну и Стари град у позадини]]
[[Датотека:2464028806 34b50134bf o.jpg||220п|мини|д|[[Прашки храд (замак)|Прашки храд]] изнад [[Влтава|Влтаве]] је један од најпознатијих призора из целе Чешке Републике.]]
Праг је смештен у средишњем делу [[Средњечешко побрђе|Средњечешког побрђа]]. Град се образовао на низу девет брда око окуке реке Влтаве - [[Летна]], [[Витков (брдо)|Витков]], [[Опиш]], [[Ветров]], [[Скалка]], [[Емаузи]], [[Вишехрад]], [[Карлов]] и [[Петрин]]. Надморска висина града је од 170 до 400 метара, с тим што се градско језгро налази на око 200 метара.
 
Већи део града лежи у долини реке Влтаве, док је остатак у долинама 9 малих притока. С леве стране у реку се у граду улива 5 потока, а са десне 4. Река [[Влтава]] спада у симболе града и сам појам Прага се тешко може одвојити од ње. Део реке Влтаве кроз Праг дугачак је 30 километара, а средња дубина на овом потезу је 2,75 -{m}- (најдубља 10,5 -{m}-). Влтава у Прагу прави велику окуку и обилази девет острва. Она се улива у реку [[Лаба|Лабу]] 25 километара северно од града.
Ред 132:
Од [[1526]]. Праг је био седиште [[Хабзбурзи|Хабзбуршке династије]], међутим Чеси су се борили против владајуће династије и после прве озбиљније револуције, [[1547]]. године и пораза устаника, грађани Прага су изгубили дотадашња политичка права. Захваљујући Императору [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолфу II]] (1576—1612.), који је био љубитељ уметности, културни живот у Прагу је наставио да се развија. После неуспеха највеће антихабзбуршке револуције, [[1620]]. године у [[битка на Белој гори|бици на Белој гори]], Праг је изгубио политичке повластице, а идејне вође народа су биле принуђене да напусте земљу услед контра-реформације [[Католичка црква|Католичке цркве]]. Праг је тада потпуно престао да буде престоница царства, међутим после [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] настављена је обнова прашких грађевина у карактеристичном стилу “прашког барока”.
 
Чеси су се потпуно вратили [[католицизам|римокатоличкој вери]] [[1648]]. године. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]], [[Пруско краљевство|Прусија]] је заузела Праг [[1757]]. године, а Император [[Јозеф II Хабзбуршки|Јосиф II]] је [[1784]]. године спојио четири дела града (Стари град, Нови град, Мала Страна и Храдчани) у једну целину - престони град Праг, који је постао средиште привредног развоја и националног препорода [[Чешка|Чешке]]. Овај процес је достигао врхунац [[1848]]. године после ослобођења државе, а праћен је стварањем Националног позоришта (1881—1883.), оснивањем Чешког универзитета (1882) и Чешке академије наука и уметности (1890) и изградњом Националног музеја (1890).
 
Праг је 28. октобра [[1918]]. године постао главни град новостворене [[Чехословачка|Чехословачке]], која је настала по распаду [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Четири године касније, 1. јануара [[1922]]., Праг је окупио 37 градских целина, чиме је створен савремени метрополис, који је [[1938]]. године године имао близу милион становника. [[Адолф Хитлер|Хитлерове]] трупе су окупирале град 15. марта [[1939]]. године, а антифашистичка борба је трајала више од шест година. Обележили су је затварање чешког универзитета 17. новембра 1939. године и убиство “протектора” [[Рајнхард Хајдрих]]а 27. маја 1942. године. Врхунац ослободилачких борби је био од 5-9. маја [[1945]]. године
Ред 159:
[[Архитектура]] Прага је разноврсна, од [[Романика|романичке]], [[Готика|готичке]], [[Ренесанса|ренесансне]], [[барок]]не, [[рококо]], [[Класицизам|класицистичке]], [[ампир]] архитектуре, до праваца 20. века [[Сецесија|сецесије]] и [[Кубизам|кубизма]].
 
Кроз историју град је добијао многе епитете, као ''-{Praga totius Bohemiae domina}-'' (Праг, господарица Чешке), ''-{Praga mater urbium}-'' (Праг, мајка свих градова), или ''-{Praga caput regni}-'' (Праг, глава империје - мисли са на [[Свето римско царство]]). Цар Светог римског царства [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карло IV]] назвао је Праг „златни град“. Од [[19. век]]а зову га и „град стотину торњева“, иако их у граду има чак 550.
 
'''Највеће туристичке знаменитости''' у Прагу данас су:
* Стари град,
* [[Старомјетске намјести]] (Староградски трг),
* [[Вацлавске намјести]] (Трг Св. Вацлава - главни трг и улица),
* [[Прашки храд (замак)|Прашки храд]] ([[Храдчани]]) са [[Катедрала Св. Вида|Катедралом Св. Вида]] (14. век),
* [[Карлов мост]],
Ред 179:
Од 1990-их, Праг је постао популарно место за снимање филмова, највише због своје очуване предратне архитектуре.
 
'''Индсутријски сектор''' је махом уседсређен на високе технологије - авио-индустрија, електроника, енергетика, петрохемија.
 
'''Туризам''' постаје све више мотор развоја града. Послдњих година он доноси 20% прихода граду.
Ред 185:
=== Саобраћај ===
'''Јавни градски превоз''' обухвата:
* [[Прашки метро]] - 3 метро линије са 57 станица, укупне дужине 59 -{km}-,
* трамваје (са дужином око 130 километара пруга и 26 линија),
* аутобусе,
Ред 192:
 
'''Међуградски превоз''' се ослања на:
* [[Међународни аеродром Праг|Међународни аеродром „Рузине“ - Праг]],
* Железничку мрежу преко Главне железничке станице надомак Вацлавских намјести,
* Путну мрежу преко система ауто-путева и магистралних путева, који се око града повезују на ауто-путни прстен.
Ред 198:
== Слике градских грађевина и простора ==
<gallery>
Слика:Hradschin-fullview.jpg|Прашки град - Храдчани
Слика:Prague skyline at dawn.jpg|Праг у зору са карловог моста
Слика:PragueCathedral03.jpg|Катедрала Светог Вита
Ред 235:
{{Градови у Чешкој Републици}}
 
[[Категорија:Праг|* ]]
[[Категорија:Градови у Чешкој Републици]]
[[Категорија:Светска баштина у Чешкој Републици]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Праг