Манастир Крепичевац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Спољашње везе: уклањање непотребних шаблона |
м сређивање |
||
Ред 24:
|Остава=
}}
'''Манастир Крепичевац (Црноречки)''' припада [[Епархија тимочка|Епархији тимочкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази се четири километра северно од села [[Јабланица (Бољевац)|Јабланице]] у клисури [[Радовањска река|Радовањске реке]]. Манастир је посвећен Успенију Пресвете Богородице (28/15 август).
== Прошлост манастира ==
За [[Ktitor|ктитор]]а се сматра жупан Георгије, Јанов син, који на ктиторској композицији држи модел цркве, до њега је жена Зора, а до ње син Манојло. За Георгија се сматра да је унук Радул бега (1499
Почетком 19. века [[Хајдук Вељко]] са кнезом Милисавом поставља за старешину манастира Јеромонаха Акакија са [[Света гора|Свете горе]], који [[1809]]. године постаје и игуман манастира о чему сведочи запис у једној богослужбеној књизи. Заједно са манастиром у Грлишту спада у најупорнија места у борби против Турака у данима [[Први српски устанак|Првог српског устанка]].
Ред 37:
[[Живопис|Фреско–сликарство]] је веома вредно па се сам манастир убраја међу значајније споменике културе. Површина преосталог фреско-сликарства у манастиру је скромна и потиче из прве половине 16. века.
Сачувана је једна од најкаснијих средњовековних [[ктитор]]ских композиција у [[Србија|Србији]]. Налази се на северном зиду припрате, у првој зони. Личности су обучене у богати костим свога доба. Лик ктиторове жене Зоре представља је као умну и одважну. Он се у антологији српских историјских портрета својом изузетном ликовном визијом упечатљиво издваја.
Натпис крај портрета ктитора гласи ''Прими моление својего, о пречистаја, малоје сије потштаније Георгија, Јанов син''. На необично ретком моделу цркве који држи ктитор, уочава се знатно узвишени део храма.
У доњој зони унутар цркве налазе се неколоко фигура [[светац|светитељ]]а, [[Архангел Михаил|Архангела Михаила]], [[Пахомије|Светог Пахомија]], [[Константин Велики|Светог Константина и Јелене]] и Свете Марије Египћанке. У [[олтар]]у је композиција Визије Светог Петра Александријског. У припрати се налазе композиције из [[Христос|Христ]]овог и [[Богородица|Богородичиног]] живота. Међу њима се издваја [[Бекство у Египат]]. На источном зиду припрате, насликана је композиција Деисис (Христос на престолу, лево стоји Богородица, а десно [[Јован Крститељ|Свети Јован]]).
На западној фасади се налазе очувани фрагменти фресака говоре да је манастир био осликан и споља. У ниши, изнад уласка у цркву насликано је попрсје Богородице са Христом.
Ред 62:
{{портал|Србија|Православље}}
* [http://www.spc.rs/sr/uspenije_presvete_bogorodice_u_manastiru_krepichevac Српска православна црква/Успеније Пресвете Богородице у манастиру Крепичевац]
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]
* [http://eparhija-timocka.org/manastiri/manastir-krepicevac/]
| |||