Општина Баточина — разлика између измена

'''Општина [[Баточина]]''' је општина у [[Шумадијски управни округ|Шумадијском округу]] у централном делу [[Србија|Републике Србије]]. По подацима из [[2004]]. општина заузима површину од 136 [[километар|km²²]] (од чега на пољопривредну површину отпада 10.474 [[хектар|ha]], а на шумску 2.734,8 ha), по чему заузима шесто место у округу.

Општина Баточина се граничи са севера и североистока [[Општина Лапово|лаповачком]], истока [[Општина Свилајнац|свилајначком]], југоистока [[Град Јагодина|јагодинском]], југозапада и запада [[крагујевац|крагујевачком]] и са запада с северозапада [[Општина Рача|рачанском општином]]. Укупна дужина границе општине Баточина износи око 59 &nbsp;km. Најкраћа је источна према [[Општина Свилајнац|општини Свилајнац]], а најдужа према [[крагујевац|крагујевачкој општини]], 20 &nbsp;km.<ref>Др Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 pp. 3-6.</ref>

* Најхладнији месец -— јануар -1&{{nbsp;}}°C

* Најтоплији месец -— јул +22&{{nbsp;}}°C

* Просечна годишња температура +11.5&{{nbsp;}}°C

* Највлажнији месец -— децембар -— влажност 79%

* Најсувљи месец -— септембар -— влажност 39%

* Дани са температуром преко 25&{{nbsp;}}°C -— 92

* Број ледених дана (испод нуле) -— 96

* Број дана под снегом -— 34 (највише јануар)

* Највише падавина -— јун -— просек 83 -{mm}-

* Најмање падавина -— фебруар -— просек 32 -{mm}-

* Просечан број сунчаних сати -— 5.5 h/дан

* Најмањи број сунчаних сати -— децембар 2.1 h/дан

* Највећи број сунчаних сати -— јун 8.8 h/дан<ref>Д. Милановић. (2006). стр. 13-27.</ref>

Кроз територију општине Баточина пролазе две реке: [[Велика Морава]] и [[Лепеница (притока Велике Мораве)|Лепенице]]. Велика Морава је типична равничарска река. Тече 7,5 км кроз село [[Брзан]].

Лепеница је лева притока Велике Мораве. Извире на Гледићким планинама, а дужина тока је 48 -{км}-. Раније је дужина тока износила 60 &nbsp;km јер је Лепеница текла упоредо са током Мораве поред Лапова и Марковца. Међутим, од велике поплаве 1897. године, она је код Рогота скренула ток према истоку. Тиме је скратила првобитни ток за 12 -{км}-. Лепеница је сиромашна водом, али ипак спада у ред већих река у Шумадији. Са леве стране на територији општине прима следеће потоке: Црнокалски, Синорски, Павлишки и Бачеварски, а десне стране: Кијевски (са притокок Доброводички поток), Стражевички, Прњаворски под именом Раљевац и Рогачки поток.<ref>Д. Милановић. (2006). стр. 28-31.</ref>

Баточина се први пут помиње у првом [[Турска|турском]] [[попис становништва|попису]] [[1476]]. године. Чувени [[Турска|турски]] путописац [[Евлија Челебија]] каже да је оснивач Баточине [[Смедерево|смедеревски]] [[бег]] [[Гази Бали]]. У попису из 1476. године, Баточина има 25 кућа, а крајем двадесетих година шеснаестог века има 66 кућа. Шездесетих година број муслиманских кућа се пење на дванаест док је хришћанских само пет. У овом периоду са порастом [[Муслимани|муслиманског]] становништва саграђена је и [[џамија]]. [[Синан паша]] је [[1593]]. године прогласио за паланку.<ref>Ема Миљковић-Бојанић смедеревски санџак 1476-1560 земља — насеља — становништво, Београд (2004). стр. 119.</ref>

Ево како су путописци XVII века видели ближу и даљу околину Лепенице. Један Француз 1621. године од [[Коларе|Колара]] до [[Јагодина|Јагодине]] само је запазио и записао у свој дневник непрегледне шуме. У Јагодини је нашао само Турке, док су у Баточини живели хришћани сељаци. Путописац Кикле 1658. године каже да Баточина има леп Бали Хаџи-Ахметов хан и једну џамију. Неколико година касније, прошао је турски путописац Евлија Челебија, и 1660. је посетио Баточину. Он каже да је Баточину основао Бали-бег Смедеревски, а место богословио [[Сулејман Величанствени|Сулејман I Величанствени]]. Не наводи зашто је то урадио турски цар, да ли је место богословио као калифа -— верски поглавар или је то учинио стога што му се место по нечему свидело. Ако је тачан овај податак онда оснивање Баточине пада 1475. године, нешто мало пре турског пописа 1478. године. Евлија Челебија место назива градом, обима око 800 корака. У град се улази кроз једну капију и у њему стражари 50 војника са једним диздаром (заповедником). Он још каже да у Баточини има више сиротињских кућа, једна џамија, један нови [[Хан (објекат)|хан]] и неколико дућана.<ref>Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 22-23.</ref>

Четвртог јула [[1941]]. године на позив [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] избио је [[Устанак у Србији 1941.|устанак у Србији]]. Три дана након тога формира се [[Други шумадијски партизански одред]] чији је командант био [[Богосав Марковић]]. Недуго затим, [[12. јул]]а формиран је Крагујевачки одред чије је задатак био да спречава саобраћај на прузи Лапово -— [[Краљево]] и на путевима који су водили из Крагујевца према Лапову, [[Јагодина|Јагодини]], [[Краљево|Краљеву]] и [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]]. Крајем јула је формирана трећа чета крагујевачког одреда која је формирана од њуди из села Доње Лепенице. Они су изазивали низ инциданата на прузи Лапово -— Краљево. Један од њих био је судар возова код Градца када је погинуло 9, а рањено 30 немачких војника.<ref>Живан Илић, Градац од давнина, Баточина (1995). стр. 48-49.</ref>

| 2 || [[Александар Вучић]] –— [[Српска напредна странка|Србија побеђује]] || 17

| 1 || [[Демократска странка]] –— др Ана Аничић || 11

| 5 || [[Јединствена Србија]] –— [[Драган Марковић Палма]] || 3

| 4 || [[Социјалистичка партија Србије]] –— [[Ивица Дачић]] || 2

| 7 || Група грађана [[Заједно за Шумадију|Заједно за Баточину]] –— [[Верољуб Стевановић]] || 2

| 3 || Група грађана –— „Патриотски фронт за Баточину“ -— За спас наше општине || 0

| 6 || [[Демократска странка Србије]] –— Слађан Крстић || 0

| 8 || [[Српска радикална странка]] –— др [[Војислав Шешељ]] || 0

| 9 || [[Партија уједињених пензионера Србије]] –— Драган Тодоровић Цврле || 0

| 10 || Коалиција Савез за бољу Баточину –— Борис Тадић, [[Социјалдемократска странка|СДС]] –— [[Либерално-демократска партија (Србија)|ЛДП]] || 0

* [[Градац (Баточина)|Градац]] -— Јеринино брда (палеолит, неолит, антика, средњи век)

* [[Горња Баточина]] -— Донић брдо (средњи век)

* [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевац]] -— Смрдан (неолит)

* Бадњевац -— Шупљаја (средњи век)

* Бадњевац -— Виногради: (и бронзано Гвоздено доба)

* [[Црни Као (Баточина)|Црни Као]] -— Саставци (неолит, римско доба)

* Горња Баточина -— Манастир Сурчинак (средњи век)

* [[Кијево (Баточина)|Кијево]] -— Дрвник (гвоздено доба и средњовековна некропола)

* [[Милатовац (Баточина)|Милатовац]] -— Црквине (античко доба)

* [[Прњавор (Баточина)|Прњавор]] -— Манастир Грнчарица, грнчар кућа (гвоздено доба)<ref>[http://www.sobatocina.org.rs/kultura.htm Археолошка налазишта на територији општине Баточина], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

Према казивању старијих мештана општине Баточина, још давне 1924. године први приватни лекар који је лечио људе у Баточини био је Др Павле Туцаковић. Он је све до краја Другог светског рата, до 1945. године спроводио приватну лекарску праксу, да би убрзо по ослобођењу била формирана државна здравствена установа -— Здравствена станица Баточина. Садашњи дом здравља у Баточини грађен је осамдесетих година прошлог века, а свечано је усељена крајем 1987. године. Зграда Диспанзера за жене и децу, изграђена је 1976. године, а њена надградња, у коме су Диспанзер за жене и дечја лабораторија, завршена је 2002. године.

Дом културе у Баточини је основан [[22. децембар|22. децембра]] [[1976]]. године под називом „Душан Петровић Шане“. Дом културе „Душан Петровић -— Шане“ се 1990. године издваја из Месне заједнице Баточина и постаје самостална установа, а две године касније мења назив у Културни центар „Доситеј Обрадовић“. Културни центар „Доситеј Обрадовић“ сваке јесени организује Смотру фолклорних ансамбала, периодичне изложбе слика и ручних радова, промоцију књига, позоришне представе, приредбе и концерте.<ref>[http://www.sobatocina.org.rs/kultura.htm Културни центар „Доситеј Обрадовић“ Баточина], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

У општини Баточина налазе се два манастира и осам цркава. [[Манастир Грнчарица]] је женски манастир [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], припада [[епархија шумадијска|Епархији Шумадијској]]. Посвећен је [[Свети Никола|Светом Николи]]. Налази се у селу [[Прњавор (Баточина)|Прњавору]] које је удаљено око 10 &nbsp;km од [[Баточина|Баточине]]. По легенди манастир је подигнут за време краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] крајем XIII или почетком XIV века. Ипак вероватније је да је манастир Грнчарица саграђен средином XVI века, након обнове [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]].<ref>[http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=39&Itemid=30 Манастир Грнчарица] на сајту епархије шумадијске</ref>

[[Категорија:Општина Баточина|* ]]