Општина Мали Зворник — разлика између измена

[[Први српски устанак|Први]] и [[Други српски устанак]] под вођствима [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] и [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] сврстава целокупан српски живаљ у борбу против [[ОсманлијеОсманско царство|Османлија]], тако да Дрина постаје једно од попришта многих борби. Опседа [[Соко Град (дрински)|Соко-града]], под непосредном командом Карађорђа и [[Бој на Равњу]] нису спречиле, после неуспеха Првог српског устанка, враћање муслиманских породица и прогон православног становништва. После [[Бој на Дубљу|победе на Дубљу]] [[1815]]. године наставља се борба Милоша Обреновића да територија на десној обали Дрине припадне Србији. Предајом Соко-града, [[1862]]. године, остају још само два муслиманска села, [[Мали Зворник]] и [[Сакар]], који ће тек [[1878]]. године припасти Србији.

Клима је умерено-континетална , где су лета топла између 20-22&{{nbsp;}}°C, зиме су већином хладне, а током најхладнијег месеца јануара, температура се креће између 1 и 8&{{nbsp;}}°C. Просечна годишња температура износи 12,1&{{nbsp;}}°C, ваздушни притисак 1004,8mb, релативна влажност ваздуха 70%, просечне падавине 972,1mm. Магле су карактеристичне за долине поред реке Дрине, веома су честе и појављују се током целе године, са највећом израженошћу у пролеће и јесен. На климу знатан утицај има вештачка акумулација -[[Зворничко језеро]] са воденом површином од 13&{{nbsp;}}km².

На подручју општине има укупно 36 водотока, који су готово сви дубоко усечени у стенске масе, са великим падом долинских страна. Њихова корита имају векики пад, тако да се токови одликују великим хидроенергетским потенцијалом. На Радаљској реци је изграђена вештачка акумулација и електрана са годишњом производњом око 400 000&{{nbsp;}}kW струје.

Водени ресурси знатно су изнад просека тако да на 184&{{nbsp;}}km² површине долази 205&{{nbsp;}}km река, тако да је идентификовано 27 могућих локација за изградњу минихидроцентрала, чија би инсталисана снага износила 3 325&{{nbsp;}}kW.

У Радаљској бањи наочито су присутне и појаве геотермалне енергије, која је највише акумулирана у подземним водама и то до 100&{{nbsp;}}°C.

Носилац развоја индустрије у општини је Хидроелектрана „Зворник”, која је почела са радом [[1955]]. године. Припада привредном друштву Дринско -— Лимске хидроелектране. Тренутно има 80 запослених. За својих 50 година непрекидног рада произвела је преко 22 милијарде кWh електричне енергије и пребацује план производње сваке године. Годишњи план производње струје је 452 милиона кWh и углавном се тај план остварује а некад пребацује очекивану производњу, зависно од хидролошких услова. Хидроелектрана лети производи 10 МWh струје и са том производњом снабдева електричном енергијом читаво подручје Малог Зворника, до Лознице. У периоду великих вода производња је и до 96-100 МWh.

Носилац свих културних манифестација у општини Мали Зворник је Библиотека „17. септембар”, која је на себе преузела улогу некадашњег Дома културе. Библиотека располаже значајним фондом књига -— преко 33.000 наслова. У оквиру библиотеке смештена је Завичајна збрика, која чува библиотечки материјал везан за историју културно-просветног живота Малог Зворника и његове околине у прошлости.

* Месец књиге –— октобар, који се обележава најразноврснијим програмима (прикупљање књига за поклон Библиотеци, награђивање најактивнијих читалаца у протеклој години, избор најчитаније књиге, бесплатно учлањивање ђака-првака, организовање књижевних сусрета, изложби књига, позоришних представа и сл.)

* ''Дани спортско-рекреативног и културног туризма -— Дрина је смисао живота'', манифестација прерасла из Сомовијада и траје више дана,

[[Категорија:Општина Мали Зворник|* ]]