Сулејман Челебија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 15:
| држава_смрти =
| отац = [[Бајазит I]]
| династија = [[
}}
'''Сулејман Челебија''' ({{јез-тр|Süleyman Çelebi}}; [[1377]]—[[17. фебруар|17.02.]] [[1411]]) је био први син султана [[Бајазит I|Бајазита I]] (1389—1403) и владар дела [[Османско царство|
Према наводима савременика, Сулејман је био познат по својој љубави према [[Алкохолно пиће|пићу]] и [[разврат]]у<ref name="ОДБ">{{ODB}}</ref>, а сматра се да је гајио неку врсту наклоности према [[Хришћанство|хришћанству]], што су му поједини [[муслимани|муслимански]] саплеменици замерали. [[Византијско царство|Византијски]] хроничари га карактеришу као храброг војника ([[Лаоник Халкокондил|Халкокондил]]), али и као нежног, простодушног, саосећајног и великодушног човека ([[Дука (историчар)|Дука]])<ref name="ОДБ" />.
Ред 25:
Рођен је највероватније [[1377]]. године<ref name="ОДБ" />.
Учествовао је у бици код Ангоре и уз помоћ [[Срби|српских]] трупа под вођством Стефана Лазаревића је успео да се пробије из обруча и спасе из битке. Повукао се ка [[Бурса|Бурси]], а затим је прешао у Европу и [[20. август|20.08.]] је ушао у [[Галипоље|Галипољ]]. Он је преузео контролу над европским делом
Сулејман је свој положај учврстио повезивањем са неким хришћанским државама на Балкану, првенствено [[Византијско царство|Византијом]], којој је, према споразуму са почетка [[1403]]. године, вратио Солун са околином и низ градова на обали [[Мраморно море|Мраморног]] и [[Црно море|Црног мора]], а византијског цара је ослободио [[вазал]]них обавеза и плаћања [[харач]]а<ref name="ГО">{{ГО-ИВ}}</ref>.
Ред 37:
Иако је поново потукао Мусине снаге [[11. јул|11.07.]] код [[Једрене|Хадријанопоља]], његове присталице су прелазиле на Мусину страну, превасходно због његовог бескомпромисног става према Византији<ref name="ОДБ" />, са којом је Сулејман тесно сарађивао. Почетком [[1411]]. године Муса је код [[Софија|Сердике]] потукао Сулејманове снаге, што је практично представљало и крај рата међу њима. Сулејман је након тога схватио да губи упориште и у самом Хадријанопољу, због чега је побегао из града и кренуо ка Цариграду. На том путу, он је [[17. фебруар|17.02.]] погинуо код Дугунчи Ила, а у извори се појављује више верзија његове смрти, према којима он или убијен током бекства или је ухваћен и задављен по Мусином наређењу<ref name="ОДБ" />.
Његов син [[Орхан (син Сулејманов)|Орхан]] је, уз подршку Византије, покушао да се после његове смрт умеша у борбе око власти, у чему није успео. Сулејманов унук, који се такође звао [[Орхан (унук Сулејманов)|Орхан]], је живео у Цариграду и са својим људима је учествовао у [[Пад Цариграда (1453)|последњој одбрани града]], који су [[Османско царство|Османлије]] опседале, током пролећа [[1453]]. године. Он је и погинуо, за време завршних борби које су уследиле [[29. мај|29.05.]], у којима је страдао и последњи византијски цар [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин XI Драгаш]] (1449—1453), син Манојла II.
== Види још ==
| |||