Мандарински језик — разлика између измена

|писмо=[[кинеско писмо]]

|мапа=Idioma mandarín.png

{{legend|#0062FF|Већински језик}}

{{legend|#74B4FF|Мањински језик}}<div/>

Мандарински језик може да се односи на два различита концепта:

* на [[стандардни мандарински језик]] (''путунхуа/гуоју''), који се заснива на мандаринском дијалекту који се говори у [[Пекинг]]у. Стандардни мандарински функционише као званичан говорни језик у [[Кина|Народној републици Кини]], [[Република Кина|Републици Кини]] ([[Тајван]]), и као један од званичних језика у [[Сингапур]]у. „Кинески“ — заправо стандардни мандарински — је један од шест званичних језика [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]].

 

У свакодневној употреби, „мандарински“ се односи само на стандардни мандарински (''Putonghua/Guoyu''). Шира група мандаринских дијалеката састоји се од разних сродних дијалеката, од којих су неки међусобно разумљивији од других. То је групација коју дефинишу и користе углавном лингвисти, и није у широј употреби ван академских кругова. Уместо тога, када тражите да опишу говорну форму коју користе, Кинези који користе мандарински ће описати варијанту коју говоре као на пример „Сечуански дијалект“ или „Североисточни дијалект“, и сматраће те разлике као део стандардног мандаринског језика; неће сматрати да га у ствари лингвисти класификују као облик „мандаринског“ у ширем смислу. Као што и не постоји општи „мандарински“ идентитет заснован на језику; уместо тога, постоје снажни регионални идентитети окупљени око појединих мандаринских дијалеката, због широке географске распрострањености народа који њиме говори.

 

<div style="float:left; padding: 2px 2px 2px 2px;">[[Датотека:Mandarin_sub-dialects.png]]<br />

 

До средине [[20. век]]а, већина Кинезе која је живела у јужној Кини говорила је само локални дијалект. Међутим, упркос мешања званичних лица и обичних људи који су говорили различите кинеске дијалекте, пекиншки мандарински је постао доминантан, бар од времена [[династија Ћинг|Ћинг династије]]. Од 17. века, царство је установило језичке академије ({{Јез-кин-туп|у=正音书院|т=正音書院|п=Zhèngyīn Shūyuàn}}) као покушај да се изговор прилагоди пекиншком стандарду. Ови покушаји нису имали много успеха.