Француски језик — разлика између измена

Бот: Сређивање тагова
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
(Бот: Сређивање тагова)
{{legend|#00ff00|Регија у којима је мањински језик}}<div/>
|мапа2=Francophone Africa.svg
|опис_мапе2=<center>Франкофонска Африка<center/center><div align=left>
{{legend|#006BA8|Државе које представљају део Франкофоније (укупно 410 мил. становника 2017)}}
{{legend|#00AAE2|Државе које су понекад део Франкофоније}}
}}
'''Француски језик''' (фр. -{''langue française''}- или -{''français''}-) је један од [[Романски језици|романских језика]] који се примарно користи у [[Француска|Француској]], [[Белгија|Белгији]], [[Швајцарска|Швајцарској]], прекоморским територијама [[Француске прекоморске територије|Француске]], као и бившим колонијама [[Француска|Француске]] и [[Белгија|Белгије]], укључујући [[Квебек]] у [[Канада|Канади]]. Француски је [[службени језик]] у [[Списак земаља у којима се говори француски|29 земаља]], већина којих су чланови ''[[Франкофонија|Франкофоније]]'' ([[француски језик|'''фран.]]''' ''La Francophonie''), заједнице земаља француског говорног подручја. Он је говорни језик у [[Француска|Француској]], јужној [[Белгија|Белгији]], западној [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Монако|Монаку]], провинцијама [[Квибек]], [[Њу Брансвик]], и деловима [[Манитоба|Манитобе]] и [[Онтарио|Онтарија]] у [[Канада|Канади]], деловима [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у државама [[Луизијана]], [[Мејн]], [[Њу Хемпшир]] и [[Вермонт]], Међу образованим класама у [[Северна Африка|Северној]] и [[Западна Африка|Западној Африци]], [[Хаити]]ма, [[Француска Полинезија|Француској Полинезији]] и разним заједницама другде. Овај [[језик]] користи 110 милиона становника на Земљи као први језик, а укупно 190 милиона људи га користи у свакодневној комуникацији. Према [[Пројекције становништва|демографским пројекцијама]], пре свега због високог [[наталитет]]а афричког франкофонског становништва. Француски језик је други језик по бројности на свету према броју људи који га уче (после [[енглески језик|енглеског језика]]).<ref name=nativeLanguages>{{citation
|work=Special Eurobarometer 386
|title=Europeans and their Languages
У [[Белгија|Белгији]], француски је званични језик у [[Валонија|Валонији]] (изузев дела [[Источни кантони|Источних кантона]], у којима се говори [[Немачки језик|немачки]]) и један од два званична језика — упоредо са [[Холандски језик|холандским]] — региона главног града [[Брисел]]а, где га говори већина становништва често као примарни језик.<ref name=philippevanparijs>{{Cite journal| title=Belgium's new linguistic challenge| author= Van Parijs, Philippe | journal=KVS Express (supplement to newspaper De Morgen) March–April 2006 | pages=34–36 |publisher = republished by the Belgian Federal Government Service (ministry) of Economy&nbsp;– Directorate–general Statistics Belgium |url=http://www.statbel.fgov.be/studies/ac699_en.pdf |format=pdf |accessdate= 5. 5. 2007}}&nbsp;– -{The linguistic situation in Belgium (and in particular various estimations of the population speaking French and Dutch in Brussels) is discussed in detail.}-</ref>
 
Француски је један од четири службена језика [[Швајцарска|Швајцарске]] (заједно са [[Немачки језик|немачким]], [[Италијански језик|италијанским]] и [[Романш|романшкимроманш]]ким) и говори се у западном делу Швајцарске званом ''[[Романдија]]'', у коме је [[Женева]] највећи град. Језичке поделе у Швајцарској се не подударају са политичким поделама и неки [[Кантони Швајцарске|кантони]] имају билингуални статус, на пример градови попут Биел/Биенне или кантони, као што је Валаис-Фрибоург-Берне. Френцуски је матерњи језик за око 20% швајцарској становништва, а говори га 50.4%<ref>{{Cite book |url=http://books.google.com/?id=abit8Yd6J-cC&pg=PA92&lpg=PA92&dq=%22connaissance+du+francais+en+suisse%22#v=onepage&q&f=false |title=Le français et les langues ... – Google Books |publisher=Books.google.com |date= 1. 1. 2007 |accessdate= 10. 9. 2010 |isbn=978-2-87747-881-6|pages=}}</ref> популације.
 
== Историја ==
{{main|Историја француског језика}}
[[Датотека:Langues de la France1.gif|thumb |250px |Мапа француских дијалеката]]
 
Сматра се да су [[Заклетве из Стразбура]] (''-{les serments de Strasbourg}-'') из [[842]]. први текст написан на протофранцуском.
 
Краљ [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] је [[1539]]. наредио да француски буде званични језик администрације и двора у Француској.
 
[[Арман Жан ди Плеси де Ришеље|Кардинал Ришеље]] је [[1634]]. основао [[Француску академију]] (-{Académie française}-), која се бавила „Унапређењем и заштитом француског језика“. Од [[17. век|седамнаестог века]] француски је постао ''-{lingua franca}-'' европских племића, прво у [[средња Европа|централној]], а у [[18. век|18-ом]] и [[19. век]]у [[Источна Европа|источној]] Европи ([[Пољска]], [[Русија]], [[Румунија]]). У ово време Француска је постала колонијална сила, чиме је поставила основе за ширење француског језика ван Европе. [[Белгија]], која је стекла независност [[1830]], такође је увела француски језик у своје колоније.
 
У [[18. век]]у француски је постао главни језик у домену међународних односа и [[дипломатија|дипломатије]] (уместо [[Латински језик|латинског]]). Касније је стварањем колонијалног царства [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велике Британије]] у 19. веку, и порастом моћи [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у [[20. век]]у, ситуација промењена у корист [[Енглески језик|енглеског]] језика.
 
== Значај француског језика ==
Иако је тек трећи по броју говорника међу романским језицима (иза [[шпански језик|шпанког]] и [[португалски језик|португалског]]), француски језик је и даље геополитички гледано најважнији романски језик. И док је још у 19. веку (и на почетку 20. века) уживао статус главног светског језика, током 20. века француски је драстично изгубио на важности, до те мере да се каткада (неутемељено) сводити само на језик културе и дипломације.
 
Међутим, оснивањем и деловањем [[Франкофонија|Међународне организације Франкофонија]] (-{l'Organisation Internationale de la Francophonie}-) (краће: [[Франкофонија]]), свестраном сурадњом [[Француска|Француске]] и [[Белгија|Белгије]] с бившим колонијама, промовисањем францускога у свету, те пре свега брзим демографским растом великог броја земаља чланица [[Франкофонија|Франкофоније]] и описмењивањем становништва у истима (претежно онима смештенима у Африци) тренд стагнације француског је заустављен, па се у последњих пар деценија могу приметити посве друкчија кретања.
 
Према најновијим подацима француски језик учи 89 634 000 људи у свету (пораст од готово 10% у 7 година - од задњег истраживања 1998.), што га чини другим највише ученим светским језиком (одмах након [[енглески језик|енглеског]]). Од тога броја 37,26% се односи на субсахарску Африку, 30,9% на Европу, 20,1% на Северну Африку и Блиски Исток, 9,47% на Северну и Јужну Америку, а 2,25% на Азију (без Блиског Истока) и Океанију.
== Карактеристике ==
 
Француски језик је веома далеко од фонетских правила читања и писања. Завршни [[сугласник]] у речима се никад не изговара. Слова n и m се понекад не изговарају. Француски се чита „течно“, што значи да се завршни сугласници често спајају са наредном речи. У писању се користи пет врста [[акцент]]а: [[Акцент акут|акут]] ´, [[Акцент грав|грав]] `, [[Акцент циркумфлекс|циркумфлекс]] ˆ, [[Акцент умлаут|умлаут]] или трема ¨, и [[Акцент цедиља|цедиља]] ¸.
 
Француски језик разликује десет [[Глаголска времена|глаголских времена]]: 5 [[Проста глаголска времена|простих]] и 5 [[Сложена глаголска времена|сложених]].
 
Проста су: [[садашње време]] (''-{le présent}-''), [[имперфект]] (''-{l'imparfait}-''), [[футур]] (''-{le futur}-''), презент [[субјунктив]] (''-{le subjonctif}-'') и садашњи [[кондиционал]] (''-{le conditionnel}-'').
 
Сложена су: сложени перфекат (''-{le passé composé}-''), [[плусквамперфект]] (''-{le plus-que-parfait}-''), футур перфекат (''-{le futur antérieur}-''), имперфекат субјунктив (''-{le subjonctif passé}-'') и прошли кондиционал (''-{le conditionnel passé}-'').
 
Француски разликује учтиво ословљавање од пријатељског. За учтиво обраћање користи се друго лице множине (''-{vous}-''). Изгубио је [[деклинација (лингвистика)|деклинацију]] која је постојала у [[Латински језик|латинском језику]]. Француски језик разликује два [[rod (gramatika)|граматичка рода]].
 
''Врсте речи'' или -{''classes des mots, parties du discours''}- су традиционално подељене у две групе: промењиве (именица, придев, глагол, заменица и члан) и непромјењиве (прилог, предлог, везник, узвик)
 
'''Падеж''' или -{''le cas''}- у француском језику су истоветни падежима у нашем језику. Разлика је у томе што француска деклинација није морфолошки развијена те се због тога, за изрицање различитих падежа, француски језик служи предлозима, на пример: Н. -{''la maison''}- - Г. -{''de la maison''}-. Морфолошка опозиција јавља се приликом формирања множине:
Н. једнина -{''la maison''}- - Н. множина -{''les maisons''}-
 
'''Бројеви''' или -{''les numéraux''}- не постоје као засебна граматичка категорија него чине део придева те се обично називају -{''les adjectifs numéraux''}-.
'''Глаголска стања''': актив, пасив
 
'''Партиципи''': садашњи, прошли
 
'''Род именица''': мушки (-{''masculin''}-), женски (-{''féminin''}-)
* [ж] = -{j, g}- испред -{e & i}-
 
Дупла слова се читају као и да је само једно написано.
 
==== Специјалне комбинације ====
Већина речи у француском потиче из [[Латински језик|латинског језика]] или је изведена из грчко-латинских основа речи. Многе речи имају дублете тако да је једна верзија из латинског, а друга је народна. Пример за то су многе [[именице]] и изведени [[придеви]], као: -{''mère'' / ''maternel'', ''frère'' / ''fraternel'', ''froid / frigide'', ''œil / oculaire'', ''sûreté / sécurité''}-, и слично.
 
Француски је преузео многе речи из [[Енглески језик|енглеског]], [[Италијански језик|италијанског]], других [[Романски језици|романских језика]], [[Немачки језик|немачког]], [[Арапски језик|арапског]], итд. Процењује се да је 13% речника (неких 4.200 речи) страног порекла у фонду од 35.000 речи.
 
У француском, често се креирају [[Неологизам|неологизми]] који замењују, углавном енглеске, позајмљенице. На пример, „баладер“ (''-{baladeur}-'') замењује енглеске речи „вокмен“ и „дискмен“ (-{''walkman''}-, -{''diskman''}-).
147.074

измене