Фурлански језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Бот: Сређивање тагова |
||
Ред 20:
|iso3 = fur
|мапа=Friulian speaking area.png
|опис_мапе=
|мапа2= Friulan language.PNG
|опис_мапе2=<center>Распростањеност
}}
'''Фурлански језик''' или '''фријулски језик''' (фурл. ''Lenghe furlane'') је [[Романски језици|романски]] језик у подгрупи [[Реторомански језици|ретороманских]] језика. Ово је језик који је убедљиво највећи по броју говорника међу језицима ове подгрупе.
Фурлански се употребљава у [[Фурланија-Јулијска крајина|Фурланији]] у [[Италија|Италији]] (регија [[Фурланија-Јулијска крајина]]), у околини градова [[Удине]], [[Порденоне]] и [[Горица (град)|Горица]], близу границе са [[Словенија|Словенијом]]. Фурлански језик говори око 600.000 људи. Готово сви говорници се служе и [[Италијански језик|италијанским језиком]]. Језик се делимично користи у локалном школству и управи. Постоји и писана књижевност на овом језику.
Фурлански језик се развио из [[Латински језик|латинског]] између 6. и 10. века. Речник језика је у основи латинског порекла, али је претрпео утицаје немачког, словенских језика, келтских језика, [[Венецијански језик|венецијанског]], француског и других. У последње време, највише нових речи долази из италијанског и енглеског језика.
Карактеристика фурланског језика је употреба дугих и кратких [[вокал]]а, што се пренело и у изговор италијанског када га говоре људи из ове регије.
Разлика у дужини вокала утиче на значење, рецимо (дуги вокал је означен):
lat (млеко)
lât (отишао)
fis (учвршћен или густ)
fîs (синови)
lus (луксуз)
Ред 44:
== Пример текста ==
Молитва [[Молитва Господња|Оче наш]] на фриуланском:
<pre>
Ред 52:
ch'e sedi fate la tô volontât
como in cîl, cussì in tiere.
</pre>
* Mandi - Здраво
|