Холандски језик — разлика између измена

Бот: Сређивање тагова
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
(Бот: Сређивање тагова)
''Холандски језик'' је један од [[Западногермански језици|западногерманских језика]]. Настао је из [[Доњофраначки језик|доњофраначког]] (једне од грана доњоњемачког) и других дијалеката доњоњемачкога језика, те се даље развијао у „нижим земљама [[Франачка|Франачке]]" – сјеверозападно од [[Бенратер линија|Бенратер линије]]. [[Индогерманистика|Наука о индогерманским језицима]]/[[Германистика]] смјешта холандски језик као западну грану [[Доњоњемачки језик|доњоњемачког језика]] уз бок [[Доњосаски језик|доњосаског језика]] и [[Источнодоњоњемачки језик|источнодоњоњемачке]] гране њемачког језика. Говорници доњоњемачких (сјеверноњемачких) нарјечја и они који их разумију, у правилу су способни (већим дијелом) разумјети и холандски. Холандски се језик стога с правом може описати као страни језик којег германофони најлакше могу научити. Због, у поређењу с холандским, сложеније њемачке граматике, ова изјава додуше не вриједи и за говорнике холандског језика који науче њемачки.
 
Првобитно се, а и данас претежно, ''холандски'' говори у [[Холандија|Холандији]], фламанском дијелу [[Белгија|Белгије]], у [[Брисел]]у, као и у пограничним регијама [[Француска|Француске]] и [[Немачка|Њемачке]]. На језичној граници према [[немачки језик|њемачкоме]] нарјечја ''холандског'' односно ''доњофраначког'' непримјетно прелазе у западносредњоњемачка нарјечја, која су такође [[Франачки језици|франачког]] поријекла.
 
Холандски се заснива на ''доњоњемачком књижевном језику'' 17. стољећа, који је поступно био обогаћиван изразима из нарјечја покрајинā [[Брабант]] и [[Холандија (покрајина)|Холандије]]. Старија варијанта био је прекорегионални језик [[Ханза|Ханзе]], који је био у употреби у [[Антверпен]]у, [[Бриж]]у, а недуго потом и у Холандији, гдје се проширио као језик трговине и учености. Посуђенице долазе из [[Француски језик|француског]] те у новије вријеме претежно [[Енглески језик|енглеског]] језика. Што се рјечника тиче, холандски је у знатно већој мјери од савременог њемачког очувао староњемачке ријечи. Даљи језични развитак и нови облици данашњег њемачког језика никад нису успијели ући у холандски језик, па тако у (књижевноме) њемачком већ нестали појмови настављају живјети у холандском (нпр. ''-{Oorlog'', ''lenen'', ''kiezen'', ''verbazen}-''). За разлику од књижевног њемачког, ријечи су гласовно непромијењене = "platt" (= ravne), дакле нису судјеловале у [[Други гласовни помак у њемачкоме језику|промјени сугласника]] у њемачком књижевном језику.
Средишњи догађај у историји холандског језика било је довршење "-{Statenbijbel}-" (=Државне Библије) између 1618. и 1637. Она има слично значење као и њемачки пријевод Библије [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]]. Пријевод је настао по налогу црквеног сабора у [[Дордрехт]]у те се усмјеравао према аутентичним грчким изворницима. Пријевод Библије битно је допринио поједностављењу језика.
 
Даља значајна издања, која су утицала на настанак јединственог језика, била су први холандски граматички приручник ''-{Twe-sprack vande Nederduitsche letterkunst}-'', Шпигел, дјело настало радом Хендрика Лауренсцона и других чланова угледне [[Амстердам|амстердамскеамстердам]]ске „Редеријкерскамер“ око 1584., и темељно дјело ''-{Aanleidinghe ter Nederduitsche Dichtkunste}-'', које је 1650. написао Јуст ван ден Вондел.
 
== Географска распрострањеност ==
 
F. '''Југоисточна група'''
 
 
G. '''Суринам'''
| играти (се) || -{spelen }-
|--
| ријеч || -{woord}-
 
|}
147.074

измене