Брсково (трг и рудник) — разлика између измена

м
сређивање
м (сређивање)
[[Датотека:Brskovo pozicija tvrdjave 1.svg|десно|мини|200п|Положај Брскова у односу на средњовековна утврђења.]]
[[Датотека:Rudarska lampa iz srednjovjekovnog Brskova.png|десно|мини|200п|Средњовјековна рударска лампа из Брскова]]
'''Брсково''' ({{јез-лат|Brescoa}}) је било привредно средиште у [[историја Србије у средњем веку|средњовјековној Србији]], које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од [[1254]]. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око [[1280]]. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од [[1350]]. године потпуно опао. [[Османско царство|Османлије]] заузимају трг [[1399]]. године, а [[Дубровник|Дубровчани]] га у једном тексту из [[1433]]. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је [[Брсково (Мојковац)|Брсково]] насеље у општини [[Мојковац]].
 
== Одређена аутономија Саса ==
Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења [[Монголи|Монгола]] (1241—1242) краљ [[Стефан Урош I|Стефан Урош Први Немањић]] (1243—1276) дозвољава (прије [[1254]]. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари, [[Саси]]. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде [[сребро|сребра]]. Основали су и општину, а од краља им је допуштено да имају свог кнеза, свештенике и цркву (под [[Барска надбискупија|надбискупијом у Бару]]). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са локалниммјесним становништвом, [[Котор]]анима и Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су [[Саси]] имали у привреди средњовјековне Србије.
 
== Приморски трговци ==