Видин капија у Нишкој тврђави — разлика између измена

Надлежни завод који води локалнимесни регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.

Тврђава Хисар у Нишу, грађена је као утврђени земљани бедем, на коме се налазило седам бастиона –— табија, удаљених међусобно по 200 метара. На јужној страни Тврђаве налазио се ров широк осам до десет стопа и испуњен водом из реке Нишаве. У тврђаву се могло ући и из ње изађин кроз четири велике капије, од којих је из западне водио пут ка Београду, северне ка Видину, јужне ка Стамболу и Солуну и југоисточне ка градском насељу изван зидина тврђаве Јагодин мали.

Данашње утврђење артиљеријског типа подигле су [[Османско царство|Османлије]] у периоду од [[1719]]. до [[1723]]. године на простору [[Античко утврђење|античког]] и раног [[Средњовековно утврђење|средњовековног утврђења]]. Наиме Султановом повељом од [[19. фебруар]]а 1719. одлучено је да се у Нишу изгради јака тврђава. У пролеће исте године отпочели су радови по пројекту главног архитекте Мехмед аге и његовог брата Мустафа аге, главног организатора радова. Прве године градње, 1719. године, ангажовао је више десетина хиљада спахија из десет санџака Румелијског беглербеглука, а [[1722]]. године из 14 санџака. Последње године градње бедема, 1723, доведено је 40 мајстора каменорезаца из Цариграда, а бедем је зидало 400 зидара. Завршетак радова обележен је свечаностима и постављањем плоче са записом на Стамбол капији, јуна 1723. године.

Као и свако артиљеријско утврђење, данашња Нишка тврђава има [[полигонал]]ну основу, са седам неједнаких страна и четири велике [[Капија|капије]] (''Стамбол врата'', ''Београдска врата'', '' Водена или јагодинмалска врата'' и ''Видинска врата''), једном малом капијом (тзв.''потерна врата, „вратанца“'' којима се излази у градске ровове) и осам бастионих тераса. Са [[бедем]]има дужине 2.100 -{m}- који су широки 3 -{m}-, а високи 8 -{m}- тврђава захвата површину од '''22''' -{ha}-, '''80''' ари и '''52''' -{m²}-.<ref name="Милићевић">Милићевић М. Ђ. Краљевина Србија -— нови крајеви Београд 1884.</ref>

* Гордана Милошевић -— [http://www.nisandbyzantium.org.rs/doc/zbornik3/PDFIII/Gordana.pdf „Италијански план“ Ниша из 1719. као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града.]