Ђаковачка катедрала — разлика између измена

'''Ђаковачка катедрала''' [[Свети Петар|Светог Петра]] је стона црква [[Ђаковачко-осјечка надбискупија|Ђаковачко-осјечке надбискупије]]. Архитектонски стил градње је [[Романика|неороманички]],<ref>{{cite web|url=http://www.gcatholic.org/churches/data/cathHRX.htm |title=Cathedrals in Western Balkan Countries |publisher=Gcatholic.org |accessdate=2015-11-27}}</ref> а главни архитекта је био аустријски архитекта [[Карл Резнер]], који ју је пројектирао на иницијативу [[Ђаково|ђаковачког]] [[бискуп]]а [[Јосип Јурај Штросмајер|Штросмајера]] 1854 године. Резнер није доживео довршетак катедрале, па га је као главног архитекту наследио [[Фридрих фон Шмит]], а помагао му је [[Херман Боле]].

За корене ове катедрале може да се каже да датирају чак у [[13. век]]. Због немира у централној Босни, босански бискуп је морао да напусти своје седиште на брду код [[Сарајево|Сарајева]]. Бискупску катедру селе у Ђаково, где су [[1239]]. године, даровницом хрватског херцега Коломана постали господарима Ђаковштине. Ту граде катедралу и зидине.<ref>{{cite web|url=http://www.academia.edu/2649190/Srednjovjekovno-barokna_%C4%91akova%C4%8Dka_katedrala_i_njezina_sudbina_Medieval-Baroque_Cathedral_in_Djakovo_and_its_Fate_ academia.edu |title=Средњовековно-барокна ђаковачка катедрала и њена судбина|date=|accessdate=2016-04-12}}</ref> Њу су срушили [[Османско царство|Османлије]]. Након протеривања Османлија, гради се нова црква, али је она изгледом била врло скромна. Како је била и конструкцијски слаба, на градњу нове премишља се већ почетком [[19. век]]a. Но првобитне идеје је одбио [[беч]]ки грађевни савет.<ref>{{cite web|url=http://www.djos.hr/index.php/sredisnje-ustanove/katedrala |title=Званични сајт ђаковачке катедрале|date=|accessdate=2016-04-12}}</ref> 1850.-их година ђаковачки бискуп Штросмајер уложио је сва своја настојања да се сагради нова. Но, због мањка новца, припреме за градњу нису могле одмах да почну, па се са градњом почело [[1866]]. године. Радови на катедрали су завршени [[1882]]. године. У њој је сахрањен бискуп заслужан за њену градњу.