Кефир — разлика између измена

За припрему млечног кефира вам је потребна кефир култура-кефир зрна, млеко (најбоље је сирово, пуномасно непрерађивано [[козје млеко|млеко козје]], [[кравље млеко|кравље]] или [[овчје млеко|овчје]], може и куповно [[пастеризовано млеко|пастеризовано]], али га треба избегавати.<ref name="сец.ф">[http://www.growyouthful.com/recipes/kefir.php ''кефир израда, 26, октобар 2013'']</ref> Затим [[кокосово млеко|кокосово]], [[сојино млеко|сојино]] итд...) што масније (за прехрану кефира), стаклена тегла, где гајимо кефир и дрвене или пластичне кашичице и цедиљка. Треба нагласити да металне предмете, као и пластичне чиније за чување кефира треба стриктно избегавати. Дакле, кад смо све припремили узимамо кефир зрна која смештамо у стаклену теглу с млеком, преко стављамо газу или салвету и остављамо на собној температури (пожељно је мрачније место за чување) да одстоји 24 сата (може стајати и дуже, више речи о томе ће бити у поднаслову секундарна ферментација). Наравно, треба имати на уму да се коришћењем различитих млека добијају различити кефири. Кравље или козје млеко ће бити (када постане кефир) густо и имаће препознатљив киселкаст укус. Кефир од кокосовог млека има доста другачији укус, не баш сладак и много је ређи. Када је у питању кокосова вода, добијете „ваздушати“ напитак и мање је сладак.<ref>[http://lifepressmagazin.com/kulinarstvo/brza-skola/malo-drugaciji-kefir/ malo-drugaciji-kefir] ''кефир (lifepressmagazin.com, 28, октобар 2013)''</ref> Дужина ферментације такође варира, (на собној температури) 18-24 сата за кравље или козје млеко, 18-36 за кокосово млеко и 24-48 кокосову воду. Кефир зрнца се у међувремену хране млечним шећером и производе млечну киселину [[Угљен-диоксид|CO2]].<ref name="ИИ" /> После 24 часа чувања на мрачном месту на температури од 10–25&nbsp;°C наш кефир је готов. Њега даље цедимо у засебну посуду или теглу, кефир зрна испирамо водом и смештамо у нову теглу с млеком. Све време користимо дрвене или пластичне цедиљке, с изузетком посуде за чување кефира која не сме бити од пластике (још једном метал не сме доћи у контакт с кефиром). Добијен кефир напитак би требало да је благо киселог и пријатног укуса. Киселост укуса варира и зависи од сразмере млека и количине кефир зрна, затим и од температуре просторије где се чува (На температури нижој од 20&nbsp;°C бактерије се слабије размножавају, па гљивице постају доминантне и ствара се више [[алкохол]]а (у питању је "добар" алкохол [[етанол]], а количина варира од дужине ферментације и износи од 0,2 до маx. 2%) и [[угљен-диоксид]]а, а мање млечне киселине.<ref>[http://moja-kuhinja.com/mlijecni-proizvodi/kefir.html ''водени и млечни кефир (moja-kuhinja.com, 28, октобар 2013)'']</ref> Док на вишој темпетатури гљивице постају слузаве, а бактерије стварају више млечне киселине него што је уобичајено, па кефир постаје прекисео.).<ref name="kneifel1">{{cite journal |last=Kneifel| first=W | coauthors=Mayer, HK | title=Vitamin profiles of kefirs made from milks of different species | journal=International Journal of Food Science & Technology | volume=26 | issue=4 |year=1991| doi=10.1111/j.1365-2621.1991.tb01985.x|pages=423-428}}</ref> Ако је укус и сувише кисео такав кефир треба бацити.